Na otoke smo
naseljavali životinje
Na velikim dubinama
stoje buradi
Na vrhovima stoje
zastave
Na mesecu nekakvi
otisci
Iz zemalja beže
porodice
Iz igre se postaje
čovekom
Iz kafane izlazimo
pijani
Iz bankomata izlazi
papir.
U filmovima glume
orgazme
U kesama su hleb i
vino
U kolevkama se ljuljaju
deca
U februaru se jure
mačke.
Pod oblacima se
uglavom pokisne
Pod noćnim nebom se
sanja
Pod plafonom se jede i
čita
Pod podom se čuvaju
saznanja.
Nad glavom stoji kosa
Nad okom opet obrva
Nad nama nešto uvek
svetli
Nad gradom svetli
grad. Usled neznanja i mašte
Usled postanja i bašta
Usled muzike i mirisa
Usled čekanja i obrisa
Od straha i veličine
Od meda i hleba
Od bede i otimanja
Od straha, i samo
straha.
Uz pesmu na
nakaradnoj sceni
Uz pušku u gustoj šumi
Uz stvarnost u gustoj
njoj
Uz sebe i samo uz nj.
Usled dugoročnog
uspavanja
Usled bezveznih
zabava
Usled dočeka godina
Usled pobede usuda
Uoči sledećeg
praznika.
O autoru
Marko Jovanović, rođen je u Crvenki. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, drame, bavi se esejistikom i prevođenjem. Nagrađen na nekoliko festivala. Živi u Crvenki i Novom Sadu.
