Novac i razum omogućili su čoveku svetovnu moć, ne uprkos apstrakciji, nego zahvaljujući njoj.
Ideja da je moć vezana za fizičku silu i za tvar jeste verovanje osoba koje nemaju maštu. Za njih je buzdovan delotvorniji od logaritma, zlatna poluga vrednija od bankarskih zapisa. Ali istina je da se carstvo čoveka uvećalo od trenutka kada je počeo da zamenjuje buzdovane logaritmima i zlatne poluge bankarskim obveznicama.
Naučni zakon ima veću važnost ako obuhvata više činjenica, ako je opštiji. Ali uopštavajući se postaje apstraktniji, jer se ono konkretno gubi zajedno sa pojedinačnim. Ajnštajnova teorija je moćnija nego Njutnova jer vlada na većem prostranstvu, ali je baš zbog toga apstraktnija. O Njutnovom pronalasku se još mogu pričati anegdote sa jabukom, makar bile i apokrifne; o Ajnštajnovom narod ništa ne može da kaže, jer njegovi tenzori i geodezijske linije su već suviše daleko od konkretnih narodskih intuicija: on jedva da može da se pozabavi violinom autora te teorije, ili njegovom kosom. Isto je i sa ekonomijom: što se kapitalizam više razvija, njegovi su instrumenti to snažniji, ali i apstraktniji: snaga nekog berzanskog stručnjaka koji špekuliše pšenicom koju nikada nije video beskrajno je veća od snage seljaka koji ju je požnjeo.
Ne sme nas iznenaditi što je kapitalizam vezan za apstrakciju, jer on ne nastaje iz zanatstva, nego iz trgovine; ne stvara ga zanatlija, koji je podložan rutini, realističan i statičan, nego trgovac pustolov, koji je maštovit i dinamičan. Zanatstvo proizvodi konkretne stvari, ali trgovina razmenjuje te stvari, a razmena u sebi uvek nosi zametak apstrakcije, jer je ona neka vrsta metaforičkog delovanja koje teži poistovećivanju različitih entiteta tako što ih lišava njihovih konkretnih svojstava. Čovek koji zamenjuje ovcu za džak brašna izvršava kranje apstraktnu operaciju; nije važno što su telesne potrebe koje ga navode da obavi tu razmenu konkretne – kao glad, žeđ ili potreba za roditeljstvom; presudno je to što je ta razmena moguća samo uz pomoć apstrahovanja, neke vrste matematičkog jednačenja između ovce i džaka brašna; ta dva predmeta su razmenljiva ne uprkos svojim razlikama, nego upravo zbog njih.
Logaritmi, konačno, uspevaju da se nametnu umesto buzdovana, apstraktno na kraju ovladava konkretnim.
Nisu mašine te koje su dale podsticaj kapitalističkoj moći, nego je finansijski kapitalizam podredio zanatstvo svojoj vlasti.
Ernesto Sabato
