Kada smo bili u domovini Silvija je imala dugu kosu
Kada smo bili u domovini Silvija je imala dugu kosu (neko kaže nosila dugu kosu, ali meni se ne sviđa izraz nosila, kako možemo nositi kosu, nosi se beba ili naramak drva) i nije eksperimentisala i meni se ta frizura sviđala, uostalom Silvija mi se sviđala, pa tako i njena frizura, nos, dlačice na mišici i drugo.
Kada smo došli ovdje, nakon nekoliko dana, ušla je sa potpuno promijenjenom frizurom koju se, evo sada, bojim i da opišem, jer ne znam koju bih riječ mogao da upotrebim da bih opisao to što sam vidio. I evo, kakav je čovjek, riječ je jedna stigla, i zapisaću je – gnijezdo. Kao neko razbarušeno gnijezdo, kao neko razbarušeno malo, majušno ptiče, Silvija me nije pitala da li mi se dopada, po izrazu lica sigurno je shvatila.
Dva dana nije govorila sa mnom. Odlazila je prije mene iz kreveta izjutra. Uveče je išla u krevet prije mene. Bože – pomislio sam – ko zna koliko ljudi ovako živi, i poslije na nekom rođendanu, kao sasvim običnu stvar, kažu: mi živimo zajedno.
Jedan Komentar