Priče o Silviji – Kada sve ovo Silvija bude čitala

Mladost imamo da bismo činili gluposti, a starost da bismo za tim glupostima žalili…

Istorija će biti dobra prema meni, jer nameravam da je pišem.

Zato što patimo, mi priznajemo da smo krivi.

Posledica je dobre vlasti da život čini vrednijim, a loše vlasti da ga čini manje vrednim

Nikada nećeš izgubiti svoj novac ako potcijeniš inteligenciju svoje publike Rupert Mardok

Putnik vidi ono što vidi…Turista vidi ono što je došao da vidi.

Čovjek ne može da otkrije nove okeane ako nema hrabrosti da obalu izgubi iz vida.

Srbi i Hrvati su međusobno ratovali iz teškog očaja zbog nedovoljnog razlikovanja. Ratovali su jer su bili i ostali – isti

Bogatstvo pravi siromaštvo

Opasno je za sve nas na Balkanu što nam prošlost predugo traje, možda čak ni ne prolazi…

Kod onih koji mogu da pocrvene, ne može biti crno srce.

Pametni ljudi uče od svih i svega, prosečni ljudi uče iz svog iskustva, a glupi ljudi imaju odgovore na sva pitanja.

Nema na Balkanu lakoće, čak ni one nepodnošljive, Balkanu više pristaje naslov “Nepodnošljiva težina postojanja”

Mi smo se navikli na življenje pod mjesečinom, navikli smo da užižemo svijeće pred ikonama, ali ne i pred čovjekom.

Literatura niti prepisuje, niti prepričava život, već ga nanovo stvara.

Virus nema manje prava na ubijanje da bi preživeo nego što ga imaju ljudi kad ubijaju da bi vladali.

Ja sam imao hiljade problema u svom životu, od kojih se većina nikad nije desila

Sva okrutnost izvire iz slabosti

Ljude i stvari najjasnije vidiš kad im se smiješ kroz suze.

Tradicija je ljepota koju čuvamo, a ne lanac za okivanje

Ljudi nisu zatočenici sudbine, već zarobljenici vlastitog uma

Ljudski paradoks je u tome što je već sve rečeno, a ništa nije shvaćeno.

Svakog trenutka čovjek mora da se odlučuje na dobro ili na zlo – te odluke biće spomenik njegove egzistencije…

Umreću, a ne navoleh se…

Od svega što nije bilo i što nikad neće biti prave vešti pisci najlepše priče o onom što jeste.

I sve što je prošlo, neće da prizna da je prošlo, dok se dobro ne osveti onome što na njegovo mjesto dolazi…

Ravnodušnost je paraliza duše

Vidio sam mnogo ljudi koji nemahu odijela na sebi, ali i mnogo odijela u kojima nemaše ljudi.

Kada gori čovek, ceo svet se greje Kad izgori čovek, tad pepeo sve je

Da bismo rekli da je život apsurdan, moramo biti živi

Najlakši način da budete srećni je da usrećite druge

Nijedno zlo ne može postati dobro zato što ga prihvata većina

Prava radost može da opstane jedino u atmosferi tišine

Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju.

Nisam ja oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi sami sebe oslobađaju.

Zar moram da činim zlo da o meni loš čovjek ne bi mislio loše?

Odgovor na sve su rad i ljubav

Ambicija je najveća smetnja uživanju u životu.

Čovek čistih ruku ne može zadobiti vlast, a ko je zadobije, ruke mu ne mogu ostati čiste.

Osjećam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa radošću, s bolom – i preplavljenost suncem.

Neko je siromah zbog poroka, a neko zbog vrlina

U ratovima, dobijenim i izgubljenim, poraženo je čovječanstvo

Bog je ravnodušan. Ja nisam.

Čije lice ne zrači svetlošću, nikada neće postati zvezda

             Međutim, velika, užasna istina je sledeća: patnja ničemu ne služi.

Rumena svjetlost zalaska obliva sve čarolijom nostalgije, pa i giljotinu…

Ne bojte se, braćo, hladne zime, nego se bojte, braćo, neslane soli!

Ali još su u tamnijem ropstvu oni koji nagomilavaju znanje na znanje

Životinja ne može biti nečovjek

Kome je bolje, filozofu ili gušteru koji se sunča?