Nekada smo bili slični
Nekada smo bili slični i što se tiče novca. Sada se sve promijenilo jer se promijenila Silvija.
– Ionako – rekao sam joj – novac me ne zanima, dnevno mi je dovoljno, eto, ne znam sada tačno, za malo hrane jer moram da jedem…
– Ne bi plaćao struju, vodu…
– To sam zaboravio – rekao sam – to jeste problem. Potrebna je i struja i voda. I TV.
Ili sam se ja promijenio. Nema nostalgije. Gledam TV, a čujem dozivanje sa ulice, svađu, i to na našem jeziku, ko zna šta se desilo, odnekud trešti kasetofon, mogu da ustanem da pogledam kroz prozor, i ne znam zašto to ne činim, sjedim i gledam TV, vijesti, neka vlada će da padne jer je koalicioni partner uskratio podršku zbog korupcije nekih političara, i ne ustajem, eto, može mi se.
Sledeća priča: Priče o Silviji – Silvija je voljela da pliva
