Rekao sam Silviji da griješi
Rekao sam Silviji da griješi. Ako se previše uživiš u tu ulogu postaćeš to što misliš da si, kao, a nijesi, samo misliš da jesi. Jer jednom sam tako jednog jutra pomislio da sam pisac – pa sam razbarušio kosu, čitao sam da tako treba, i onda pisao i to je bilo dobro, a onda je Silvija došla, kao mačka se prišunjala i prišla i rekla: aha!! – šta ti je to sa kosom! – i sa par pokreta je ispravila i ruka mi je ispustila običnu olovku, da obična, grafitna olovka sa kojom jedino mogu da pišem, postoje razni trikovi kojima pisci bude inspiraciju, iako se to možda više tako ne zove, već možda koncentracija, imaginacija, otkud znam.
