Vrućine mi nikada nijesu smetale
Vrućine mi nikada nijesu smetale, kao ni Silviji dok smo bili tamo. Kada smo došli ovdje Silvija je postajala nepodnošljiva ako temeperatura bar malo izađe iz normalnih okvira. Nijesam mogao da je prepoznam. Nervozna Silvija koja se brine hoće li znoj probiti njenu novu košulju od, ne mogu da se sjetim kog materijala, i šta će reći na poslu, a šta na parkingu, šta u kafeu. Nije to bila Silvija, Silvija bi se nasmijala, Silvija bi zaplesala.
– Misliš ti da je meni lako – rekla mi je.
Morao sam nešto da učinim, a nijesam imao pojma šta. Morao sam da pomognem Silviji. Morao sam da pomognem sebi.
