Ovaj intervju zapravo je deo drame “Tesla ili prilagođavanje Anđela” Stevana Pešića, koju je posvetio Raši Popovu. Kao inspiraciju za dramu Pešić je koristio stvarni intervju koji je Tesla dao časopisu “Besmrtnost” u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.
NOVINAR: Naš list namjerava da otvori Dopisnu Školu Besmrtnosti. Za nastavnike su izabrani Platon, Homer, Kalidasa, Valmiki, Li Taj Po, Šekspir, Milton, Mikelanđelo, Rafael, Servantes, Gete, Dostojevski, Bah, Betoven, Mocart i drugi. Svakome od njih biće posvećen praznični broj Biltena, u kojem će se tumačiti njegovo delo i ispričati njegov život. Srećna okolnost je to što ste vi među živima, pa ćemo započeti sa vama. Ovaj intervju možemo nazvati i prvim časom te Škole.
TESLA: Varate se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti još uvek su među živima. Štaviše, življi su od mnogih koji sada hodaju Zemljom.
NOVINAR: Bez sumnje, ona se zbog njih i dalje vrti. Mislio sam na njihovo fizičko prisustvo.
TESLA: Ima vremena, susrešćete neke od njih i skinuti šešir da ih pozdravite. Sada iskoristimo srećnu okolnost mog fizičkog prisustva ovde.
NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagođavanja jednog Anđela na Zemlji?
TESLA: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.
NOVINAR: Zapisaću svaku vašu reč, poštovani gospodine Tesla.
TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvršiti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na Nijagarine Vodopade. Za većinu svojih otkrića znao sam još u djetinjstvu da ću ih ostvariti, premda ne sasvim jasno… Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam preduzimao, završavao sam. Bio sam devetnaestogodišnjak kada sam, po savetu jednog prijatelja odlučio da pročitam celokupnog Voltera. Taj književni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga. Pročitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to učinio i onaj koji mi ga je preporučio. Sa istom istrajnošću odnosio sam se prema svemu što sam radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraćao i nakon trideset godina kako bih ga usavršio.
NOVINAR: Koji je treći uslov prilagođavanja, gospodine Tesla?
TESLA: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i očišćenje od mnogih stvari i potreba koje ima čovek. Ja time ništa nisam izgubio, već sam dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noći. Zapišite: Nikola Tesla je bio srećan čovek… Četvrti uslov jeste prilagođavanje telesnog sklopa djelu.
NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla?
TESLA: Najprije, to je održavanje tog sklopa. Čovekovo telo je savršena mašina. Ja poznajem svoj sklop i šta je dobro za njega. Hrana većine ljudi za mene je štetna i opasna. Zbog toga katkad umišljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene… Dotaknite moju ruku.
NOVINAR: Ona je hladna.
TESLA: Da. Krvotokom se može upravljati, kao i mnogim procesim u nama i oko nas. Zašto ste prebledeli, mladiću?
NOVINAR: Setio sam se jedne priče. Ali pustimo to, molim vas, gospodine Tesla.
TESLA: Nećemo nastaviti razgovor dok ne čujem šta je to.
NOVINAR: To je priča da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca, onu divnu knjižicu o Satani, inspirisan vama.
TESLA: Reč „Lucifer“ mi je draža. Gospodin Tven voli da se našali. U detinjstvu sam jednom ozdravio čitajući njegove knjige. Kada smo se ovde upoznali i kada sam mu to ispričao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i često je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatražio da mu pokažem mašinu koja je vibracijama izazivala osećanje blaženstva. Bio je to jedan od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me poslušao i ostao je duže. Završilo se time što je, poput rakete, držeći se za pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smešno, ali ja sam sačuvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagođavanje telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo je važan i san. Od dugog i iscrpljujućeg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se pose jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredim. Ako mi nešto u onome što radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje.
NOVINAR: Bejkon kaže da genije ponekad utekne od pisaćeg stola i iz laboratorije u san.
TESLA: Peti uslov prilagođavanja jeste pamćenje. Možda je kod većine ljudi mozak čuvar spoznaja o svetu i znanja koja stiču u životu. Moj mozak se bavi važnijim stvarima od pamćenja; kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve što smo jednom videli, čuli, pročitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih čestica. Meni su te čestice poslušne i verne. Geteovog „Fausta“, moju najmiliju knjigu, naučio sam napamet na nemačkom kao student, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio „u glavi“, a tek potom ih ostvarivao.
NOVINAR: Često pominjete moć vizualizacije.
TESLA: Njoj možda imam da zahvalim sve što sam stvorio. Događaji iz mog života i moja otkrića su pred mojim očima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plašio, ne znajući šta je to zapravo, ali kasnije sam tu moć primio kao izuzetan dar i preimućstvo. Negovao sam ga i ljubomorno čuvao. Vizualizacijom sam na većini izuma vršio i ispravke, onda ih, tako završene, pravio. Njome rešavam i komplikovane matematičke jednačine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog toga dara dobio čin visokog lame.
NOVINAR: Mocart bi ispravio tek dve ili tri note na nekoj partituri. Kompozicija je pre toga bila gotova u njegovoj glavi.
TESLA: Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savršeni i, smem to slobodno reći, jači nego u ostalih ljudi. Ja čujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvećavanje vida i sluha imao sam i kao dete. Docnije sam to svesno razvijao.
NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teško bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagođavanja?
TESLA: Jeste. Ona je često posledica nedostatka ili iscrpljenosti životnih sila, ali često je i očišćenje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da čovek boluje s vremena na vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zato duh i može da izleči većinu bolesti. Kao đak, razbolio sam se od kolere koja je harala u Lici. Izlečio sam se time što je otac dozvolio da upišem studije tehnike, što je predstavljalo moj život. Priviđenja za mene nisu bolest, već sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih čitavog života, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, šetao sam sa ujakom pored reke i kazao: „Iz vode će se pojaviti pastrmka ja ću baciti kamen i njime je preseći.“ To se i dogodilo. Uplašen i zaprepašćen, ujak je povikao: „Vade retro Satanas!“ Bio je učen čovek i govorio je latinski… Nalazio sam se u Parizu kada sam vidio Majčinu smrt. U nebu, punom svetlosti u muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo Majčin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Pošto je vizija iščezla, znao sam da je moja Majka umrla.
NOVINAR: Šta je sedmo prilagođavanje, gospodine Tesla?
TESLA: Znanje kako da se psihičke i vitalne energije pretvore u ono što želimo, i postigne vlast nad svim oseećanjima. Indusi to nazivaju Jogom Kundalini. Oba znanja se mogu naučiti, za šta su potrebne mnoge godine, ili se stiče rođenjem. Ja sam ih većinu stekao rođenjem. Ona su u najbližoj vezi sa polnom energijom, koja je poslije Svetlosti i najrasprostranjenija u vasioni. Žena je najveći kradljivac te energije, a time i duhovne moći. Ja sam to oduvek znao i čuvao se. Od sebe sam stvorio ono što sam hteo: misaonu i duhovnu mašinu.
NOVINAR: A deveto prilagođavanje, gospodine Tesla?
TESLA: Sve učiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to moguće, ne zaboravi ko smo i zašto smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše ranjava svojom glupošću, nerazumevanjem, progonom i ostalim nedaćama kojima Zemlja vrvi kao močvara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anđela na Zemlji. Ekerman je pitao Getea; što bi se dogodilo da je njegov život, koji je protekao u skladnim i čak srećnim okolnostima, bio drugačiji? Gete mu je odgovorio: „Meni se ne bi desilo da ne izvučem glavni zgoditak.“
NOVINAR: Šta je deseto prilagođavanje?
TESLA: Ono je najvažnije. Napišite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se čitavog svog života i uživao u tome.
NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaša otkrića i vaše delo? Je li i to bila igra?
TESLA: Jeste, dragi mladiću. Ja sam tako voleo da se igram Elektricitetom! Uvek se naježim kada slušam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna priča o okivanju i orlovima koji mu kljuju džigericu. Zar Zevs nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oštećen za jedan ugarak? Tu je neki nesporazum… Munje su najlepše igračke koje se mogu naći. Ne zaboravite da u vašem napisu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi čovek koji je stvorio munju.
NOVINAR: Gospodine Tesla, maločas ste govorili o Anđelima i o njihovom prilagođavanju na Zemlji.
TESLA: Jesam li? To je isto. Možete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zevsa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom večernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama njujorškoj eliti priređuje grmljavine, požare i zemljotrese!
NOVINAR: Čitaoci našeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaša otkrića, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi će se namrštiti na to.
TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i jeste u tome što su ljudi odveć ozbiljni. Da to nisu, bili bi srećniji i znatno duže bi živeli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skraćuje vek. Li Taj Pe je posetu krčmi pretpostavljao poseti carskom dvoru. Ali da se čitaoci novina ne bi mrštili, vratimo se stvarim koje oni smatraju važnima.
NOVINAR: Oni bi rado da čuju u čemu je vaša filozofija.
TESLA: Život je ritam koji se mora spoznati. Ja osećam taj ritam i upravljam se po njemu i prepuštam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve što živi povezano je dubokim i divnim vezama: čovek i zvezde, ameba i Sunce, naše srce i kruženje beskonačnog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomljavati i umilostiviti tako da čovek i sam počne da stvara nove i drugačije odnose u svetu, a da stare ne naruši. Znanje dolazi iz vasione; naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim manifestacijama, poput kakve misleće životinje. Kamen je misaono i osećajno biće, kao što su to biljke, zver i čovek. Zvezda koja sija traži da je gledamo i, da nismo odveć obuzeti sobom, razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oči i uši čoveka mora uskladiti disanjem, očima i ušima univerzuma.
Nastaviće se
