U duši umerenog i prekaljenog čoveka ne možeš naći gnojno mesto ni pod kožom, pa čak ni sramne mrlje. Ni sudbina ne prekida njegov život kao nedovršen, kao što se za nekog glumca tragičara može reći da je otišao pre završetka i pre nego što je odigrao ulogu do kraja. U njegovom karakteru nema ničeg ropskog ni ulepšanog, on ne zavisi od ljudi i ne odvaja se od njih, nije nesamostalan i nema ničeg skrivenog.
Da se u tvome razumu ne bi stvorilo nikakvo mišljenje protivno sveopštoj prirodi i ustrojstvu razumnoga bića, ceni svoju sposobnost da zaključuješ, jer je u njoj sve. Priroda zahteva promućurnost u donošenju sudova, osećanje pripadnosti ljudskome društvu i odanost božjoj volji.
Marko Aurelije
