Ja sam to naručila, taj pravilni sanduk od drveta
Kockast kao orman i za dizanje pretežak.
Rekla bih da je mrtvački kovčeg kakvog kepeca
Ili kockastog deteta
Da u njemu nije takva buka.
Sanduk je zaključan, on je opasan.
S njim moram da prenoćim
I ne mogu od njega da se odvojim.
Nema prozora, ne vidim šta je unutra.
Postoji samo mrežica, ne postoje vratanca.
Prislanjam oko na mrežicu
Mračno je, mračno
S gmizavim osećajem afričkih ruku
Sitnih i skvrčenih za izvoz,
Crno preko crnog, ljutilo se pentra.
Kako da ih pustim napolje?
Žamor me plaši više od svega,
Nerazumljivi slogovi.
To je kao rimska svetina,
Mali ponaosob, ali gospode, zajedno!
Stavljam uho na besnu latinštinu.
Nisam Cezar.
Prosto sam sanduk manijaka naručila.
Mogu ja i da ih vratim.
Mogu one i da uginu, ne moram da ih hranim, ja sam
vlasnica.
Pitam se kolika im je glad
Pitam se da li bih bila zaboravljena
Samo da im brave otključam i sklonim se u drvo
pretvorena.
Tu je zanovet, njene plave kolonade,
I podsuknje stabla trešnjina.
Možda ću odmah biti zanemarena
U svom mesečevom odelu i pogrebnom velu.
Nisam ja izvor medan
Pa zašto bih im bila nišan?
Sutra ću ja da budem slatki Bog, slobodu ću da im dam.
Sanduk je samo privremena stvar.
Silvia Plat
Ciklus pesama o pčeli iz zbirke Rani odlazak (izabrane pesme)
prevod Ljiljana Đurđić
4. oktobar 1962.
