Neki ludak krenu na put da traži kamen mudrosti. Kosa mu je bila razbarušena, pobledela od sunca i pokrivena prašinom. Bio je mršav kao senka, stisnutih usana kao zatvorene vratnice njegova srca, upaljenih očiju kao svetlost svica koji traži svoga druga.
Pred njim je rikao beskrajni okean.
Brbljivi talasi ćaskahu neprestano o skrivenim blagima, rugajući se bezumlju koje ne razume šta oni misle.
Može biti da mu nije više preostala nikakva nada, pa ipak nije hteo odmora, jer mu je traženje postao život.
I kao što okean uvek k nebu podiže svoje ruke za nedokučljivim,
I kao što zvezde kruže u krug a traže ipak metu koja je nedostižna, –
Isto je tako išao i ovaj ludak, sa prašljivom i izbledelom kosom, usamljenom obalom, da traži kamen mudrosti.
Jednoga dana dode k njemu seljače i zapita ga;
“Kaži mi: otkuda ti zlatni lanac oko pasa?”
Ludak se zapanji: lanac, koji nekad bejaše gvozden, beše zaista zlato; dakle, ne bejaše san, ali on nije znao kada se preinačio.
On se besno udari po čelu: gde, ah, gde mu je to ispalo za rukom, a da on to ne zna?!
Bejaše navikao da skuplja šljunak, da njim dodiruje svoj lanac i da kamenove baca ne motreći da li se što preinačilo; tako ludak nađe i izgubi kamen mudrosti.
Sunce tonjaše duboko na zapadu, i nebo bejaše od zlata.
Ludak pođe natrag svojim sopstvenim tragom, da traži ponovo izgubljeno blago sa izgubljenom snagom, pogrbljenim telom i prašnjavim srcem, kao drvo iščupano iz korena.
Rabindranat Tagore
Rođen je u Kalkuti; otac mu je bio vođa jedne verske sekte koje je težila reformi i pročišćenju hinduizma. Odgojen je u najboljim tradicijama stare indijske kulture, i čitavo njegovo delo sačuvani je odraz visokog umetničkog genija indijskog čoveka. Pisao je na bengalskom jeziku. Poznate drame su mu “Čitra”, “Kralj”, “Prolećni krug”, “Pošta” i “Žrtva”; od romana treba istaći “Brodolom”, 1901. I “Dom i svet”, 1916. Ipak, svetsku slavu stekao je kao pesnik, i pritom ne malu ulogu odigrala je činjenica što je sam prevodio svoja dela na engleski, a sa engleskog su prvođena na sve značajnije svetske jezike. Kod nas je prevođen još pre prvog svetskog rata u Sisku, Osijeku i Zagrebu. Najznačajnije zbirke pesama ovog pesnika su: “Večernje pesme”, “Jutarnje pesme”, “Boje i pesme”, “Zlatna barka”, “Labud”, “Gradinar” i “Žrtvene pesme” odnosno u original “Gitanđali”, objavljene 1910, da bi pesniku tri godine kasnije donele Nobelovu nagradu za književnost. Rabindranat Tagore je svakako najveći azijski pesnik XX veka.
