Piše: Božo Koprivica
Dejan Savićević (1966), Jugoslavija
Klubovi: OFK Titograd, Budućnost, Crvena Zvezda, Milan, Rapid
Miloš Milutinović i Dejan Savićević su dva najdarovitija igrača u jugoslovenskom fudbalu. Jedina dva igrača koja su na vrhuncu moći mogla da budu broj jedan na svetu. Zašto samo njih dvojica?
Zato što su sve radili u pokretu, u brzini. Njihov dribling bio je uvek prema napred, prema golu. Imali su silovit dribling telom: kao vidra, kao jelen, kao ris. Zato što su imali strašno sećanje prostora, tačan blag pas. Pas kao kineski akvarel i pas preko pola, pola i više terena, kao talas i čist kao pučina u podne. I zato što su bili veliki strelci. Savićević je uvek posle driblinga išao na šut. Kakva je to uznemirujuća glad za golovima. Golovi uvek lepi za oko. Uzbudljivi, katarzični. Savićević je fudbalski odrastao na ulici. Uvek najmlađi i uvek blizu batina zbog drskosti driblinga:
Mislim da sam zbog toga i danas kada mi je to važno, na nogama prilično stabilan. Na dva gola nema sudije da svira faul. Nego svako viče daj mu faul. Bo sam među njima mali, pa ko će meni da da faul. Zato sam morao da se gradim kako sam znao i umeo. I nogama i rukama. Svakako…Mislim da sam u tom stalnom jurcanju očvrsnuo, izgradio stabilnost tijela. Zato me i na ovom velikom, pravom fudbalu, vrlo teško oboriti. Ukoliko me neka budala baš ne pokosi.
Ko ume da sačuva taj ponos ulice, to srce ulice, taj bes ulice, taj će pobeđivati na velikim utakmicama.
U Budućnosti Savićević je igrao sa komocijom, sa žarom i drskošću. Darom je obezbedio komociju da troši veliki broj lopti. Najbolje je igrao protiv Partizana, Zvezde i Dinama…Standardni prvotimac postao je protiv Crvene Zvezde. Savićević je dao gol i Budućnost je pobedila Zvezdu. Po daru, po gladi za pobedom, po radosti igre Savićević je je podsećao na Partizanovu školu. On je mogao da igra u najboljoj navali Partizana: evo prva – Milutinović, Savićević, Valok, Bobek, Zebec, ili druga – Čebinac, Kovačević, Hasanagić, Savićević, Galić. Zar ima većeg komplimenta za Savićevića nego biti u dve idealne navale Partizana…
…Savićević je postigao najvažniji gol u Zvezdinoj istoriji. Sprintao je skoro 30 metara i onda šutirao sa ivice šesnaesterca. Bilo je to vođstvo Crvene Zvezde protiv Bajerna u Minhenu. Polufinale Kupa šampiona. Bila je to najbolja Zvezdina igra, i velika igra Dejana Savićevića. To je bilo finale, a ne ona utakmica u Bariju, najnezanimiljivije finale Kupa šampiona u njegovoj povesti…
..Milan spade među pet najboljih, (i najpopularnijih) timova na svetu. Savićević je u jednom periodu bio najbolji igrač Milana. To je potvrdio igrom u finalu Kupa šampiona protiv Barselone. Sa dva maestralna pasa i sa onim lobom Zubizarete, Milan je pobedio Barselonu a u Barseloni su igrali zajedno Stoičkov i Romario. Savićević je jedini naš igrač koji je bio najbolji u jednom velikom evropskom klubu.
Mnogo se mastila prosulo u slavu Savićvića u Italiji. Ima i u kiču, i u preterivanju nečeg tačnog i naravno privlačnog. Evo, Germano Bovolenta, La Gazeta dello sport:
Pratim italijanski fudbal već 25 godina i gledao sam sve najveće fudbalere. Sa Savićevićm može da se poredi samo Maradona. I Van Basten je bio čudesan, ali on je delovao više atletski nego umetnički.Kad postigne gol, zagreju vam se dlanovi, a kad Dejan napravi svoj potez srce se uzbudi. On je zaista, nešto drugo, on je umetnik sa božijim darom, on i sam ne zna kako mu je uspeo neki potez, to nije slučajno. To je genijalnost koju mu je darovao sam Bog. Sa Milanom Savićević je ovojio tri skudeta, Super kup Italije, Kup evropskih šampiona, Super kup Evrope.
Zašto sam ljut na Savićevića?
Zato što na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. nije dao gol Argentini. Savićević je u produžecima imao tri šanse, jednu na samo nekoliko metara ispred gola, čistu loptu na levoj nozi. Taj gol bi okrenuo tok prvenstva i taj gol bi Savićevića uveo među tri najbolja igrača na šampionatu.
Svaki igrač, svaki veliki igrač, zna kad igra dobro i zna kolika je njegova moć. On to meri najegzaktnije, na terenu. Savićević je znao da je tu među najboljima. Ako znaš da si na samom vrhu, onda moraš i najbolje da radiš, treniraš da bi pokazao svoj talenat. Dejan Savićević nije trenirao po meri svog dara.
Ivica Osim i Dejan Savićević nisu se najbolje razumeli. Obojica veliki na svoj način i pomalo zatvoreni u svom dostojanstvu. Da je Osim uspeo da pogodi Savićevićevu žicu, da je bar kada je on bio u pitanju bio više sklon riziku, reprezentacija Jugoslavije igrala bi u finalu Svetskog prvenstva. Sušić, Stojković, još da su bili Baždarević i Boban, i još neki Čileanac.”
U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1992, Osim i Savićević počeli su bolje da sarađuju. I lako je pobjeđivala reprezentacija. Onda je Danska ostala u magli, Jugoslavija je sve više postajala magla. I tako je ostala samo nostalgija. Dva velika igrača Dragoslav Šekularac i Paul Brajtner voleli su kako igra Savićević. Šekularac: Savićević je naš najbolji igrač svih vremena, a onda malo Šekijeve šale i narcisa njegovog: Bolji je čak i od mene.
I Brajtner, tako škrt na komplimentima, i tako miran kao neki kineski mudrac: Svemogući Savićević…svemogući Savićević..Brajtner je ovo izjavio posle utakmice Bajern-Zvezda u Minhenu. Dribling je bio najače oružje Savićevića: Kad idem u dribbling mnogo je više spontanog nego racionalnog. To ne mogu ni sebi da objasnim. I baš kad driblam više idem pravo na gol. Ne idem lijevo-desno, nego pravo na gol. Mislim da je to moj kvalitet. Kad trčim, možda malo ne izgleda lijepo za oko..kad vodim loptu, kad driblam, krenem punom snagom. Ako je protivnički igrač digao nogu, stanem, da bih odmah nastavio. Ako je na krivoj nozi, prođem, ako nije, stanem, da bih ponovo krenuo. Čekam ga na krivoj nozi. Kad on krene, onda i ja trgnem, trgnem na drugu stranu..To je taj korak koji većina igrača nema. E, to je moj plus, i moj puls. U mladosti sam najviše gledao Dragana Vujovića iz Budućnosti..Igro je lijevo krilo i driblao do besvijesti. Rasturio je u Podgorici Zvezdu i Partizan. Od njega sam dosta vidio i od njega sam mnogo pokupio. Samo što ja posle driblinga mnogo više volim da šutiram. Nema fudbala bez golova.
I još ovo, što je rekao ili šta bi još rekao Savićević: Postojim kakav jesam to je dosta..Svega imam dosta, i suviše. A sve što imam to darujem..Ponekad se zbunim sopstvenom lakoćom i vedrinom..
