Sabrani eseji
Prevod: Bojana Aćamović
Opis
Pripremajući sabrane radove Rajta Milsa za izdavanje vodio sam se jednim ključnim principom: da se uzdržim od mešanja u dvosmernu komunikaciju između autora i čitaoca. Stoga, izuzev slučajeva povremenih grešaka u interpunkciji i pravopisu (veoma retkih, mogu da dodam), eseji su ovde predstavljeni onako kako ih je prvobitno pripremio Rajt Mils. Izrazita razlika od originala je zamena podnaslova (koje su najčešće stavljali časopisi a ne autor), jedinstvenim sistemom rimskih brojeva – koji označavaju različite delove određenog rada. U velikoj meri, sam Mils je ovo koristio kao oznaku, tako da je broj mesta gde su čak i podnaslovi izbrisani relativno mali. Naslovi svakog eseja ostavljeni su netaknuti. Na nekoliko mesta je bilo neophodno oduzeti ili dodati reč, ali naslov svakog rada može se proveriti u listi naslova u bibliografiji da se utvrdi ima li nekih promena. Odabrao sam da ovo nazovem „sabranim radovima“ pre nego „odabranim radovima“, jer MOĆ, POLITIKA I LJUDI pokriva sve značajne eseje koje je Rajt Mils uradio. Opet, bibliografija u dodatku na kraju ove knjige precizno pokazuje šta jeste a šta nije uključeno. O onima koji nisu uključeni biće reči u nastavku. Mils je u svojoj dugoj karijeri napisao veći broj „aktuelnih“ radova koji nisu od jasne relevantnosti za sadašnjicu, i koje bi on sam nesumnjivo isključio iz svake zbirke svojih eseja. Isključeni su i sažeci odabrani iz njegovih većih dela, koji su neposredno dostupni široj čitalačkoj publici. Pošto su sve Milsove značajne izjave ovde uključene, samo bi književni arheolog mogao da se nervira zbog izostavljanja ponekog njegovog rada. A ja sam pokušao da zadovoljim čak i najosetljivije i najpažljivije čitaoce tako što sam ovu knjigu opremio ažuriranom i temeljnom bibliografskom bazom. Težak trenutak nastao je pri odlučivanju da se ne piše predgovor za svaki esej u vidu urednikovog sažetka. Mada je ovo često koristan vodič za čitaoca koji želi da zna da li da čita određeni esej, u ovom slučaju pretpostavljam da je čitalac zainteresovan za svaku ovde sadržanu studiju, i stoga mu ne treba (i čak mu može biti odbojna) skraćena verzija svakog od Milsovih radova. Najbolja „prečica“ za razumevanje njegovih dela je njihovo čitanje. Iz ovog razloga eseji slede jedan drugi bez komentara urednika. Što se tiče uređenja Milsovog korpusa, ovo pitanje je obrađeno u mom uvodu. Za one koji bi možda više voleli „istorijski“ sled, umesto datog analitičkog i predmetnog uređenja, može se istaći da bi to zamaglilo svaki solidan pregled Milsovog načina bavljenja naukom o društvu i da bi predstavljalo dodatan teret za one čitaoce koji nisu upoznati sa sociološko-lingvističkim pojedinostima koje su karakterisali najraniju fazu Milsove intelektualne proizvodnje. Ipak, pošto ovi rani eseji nisu ništa manje ključni i značajni za uvažavanje Milsa nego njegova popularnija dela (i zaista, čine smislen intelektualni kontinuum), pojavljuju se u četvrtom delu knjige – do tada bi čitalac bi trebalo da bude sasvim spreman i u stanju da se efikasno izbori sa jezikom i strukturom sociologije. Kao završnu reč jednostavno bih želeo da zabeležim svoju ličnu i intelektualnu zahvalnost Rajtu Milsu. Ako čitalac bude podjednako uživao čitajući njegove eseje koliko sam ja uživao pripremajući ih, smatraću ovo obilnom nagradom za svoju malu ulogu u Rajtovom postignuću.
I.L. Horovic
Rajt Mils (Charles Wright Mills, 1916-1962), američki sociolog, poznat najviše zbog toga jer se posvetio proučavanju centara moći i njihove strukture u SAD u knjizi Elita vlasti (The Power Elite). Milsa je posebno zanimala odgovornost i uloga intelektualaca nakon Drugog svetskog rata. Aparat inteligencije javnosti koju su oni predstavljali bi prema Milsu trebao da bude suprotstavljen strukturama moći koji tvore trojnu elitu (ekonomsku, političku i vojnu) i kroz nju sprovodeći kontrolu društva. Mils je uveo u sociologiju termin „sociološka imaginacija“ predstavljajući njime poduhvat da se naizgled bezlične i neuhvatljive istorijske sile stave u vezu s životom pojedinca. Termin navodi na to da se lični problemi i okolnosti pojednica posmatraju u njihovim društvenim okvirima. O sociološkoj imaginaciji Mils je napisao i istoimenu knjigu.
https://mediterran.rs/knjige/rajt-mils-moc-politika-i-ljudi/
Rajt Mils (1916-1962) kritički razmatra strukturu moći američkog društva sredinom XX veka. On to “sredinom XX veka”, zapravo, naglašava „jer u svom pokušaju da shvatimo bilo koje društvo mi nailazimo na slike koje su izvučene iz njegove prošlosti i koje nas često zbunjuju u pokušaju da se suočimo sa njegovom sadašnjom stvarnošću. To je jedan od manjih razloga zašto je istorija osnova svake društvene nauke: moramo je proučavati, ako ništa drugo, da bismo se nje oslobodili.”
Mils, između ostalog, upozorava da su impresivna sredstva moći dostupna sasvim malim grupama ljudi, i podseća da je „Cezar mogao da uradi manje sa Rimom nego što je Napoleon mogao sa Francuskom; Napoleon manje sa Francuskom nego Lenjin sa Rusijom. Ali šta je bila Cezarova moć na vrhuncu u poređenju sa moći promenljivih unutrašnjih krugova sovjetske Rusije i privremenim administracijama Sjedinjenih Država? Mi počinjemo da shvatamo – zapravo neprekidno nas podsećaju – kako nekoliko ljudi ima pristup sredstvima kojima se za nekoliko dana kontinenti mogu pretvoriti u termonuklearne otpade. To što su resursi moći u tako ogromnoj meri uvećani i tako odlučno centralizovani zasigurno znači da su moći sasvim malih grupa ljudi, koje možemo nazvati elitama, sada od bukvalno neljudskog značaja.”
S druge strane, mnogi ljudi „ne obraćaju pažnju ni na kakvu politiku. Oni nisu radikalni, nisu liberalni, nisu konzervativni, nisu reakcionarni.” Oni su van toga, kaže Mils: „Ako prihvatimo grčku definiciju idiota kao čoveka sasvim posvećenog privatnom životu, onda moramo da zaključimo da su mnogi američki građani sada idioti. I ne bih bio iznenađen, mada to ne znam, da neki takvi idioti postoje čak i u Nemačkoj. Ovo – a koristim tu reč pažljivo – ovo duhovno stanje izgleda mi kao ključ za mnoge savremene nevolje političkih intelektualaca, kao i ključ za veliki deo političkih zbunjenosti u modernom društvu. Intelektualno ‘ubeđenje’ i moralno ‘uverenje’ nisu potrebni, ni kod vladara ni kod potčinjenih, da bi vladarska moć istrajala i cvetala. Što se tiče uloge ideologija, njihovo često odsustvo i preovlađivanje masovne ravnodušnosti svakako su dve glavne političke činjenice o današnjim zapadnim društvima.”
Mils, takođe, ističe da je u Sjedinjenim Državama moć donošenja odluka od nacionalnog i internacionalnog značaja „tako očigledno smeštena u političkim, vojnim i ekonomskim institucijama da se čini da su druge oblasti društva po strani i da se povremeno spremno potčinjavaju ovima. (…) Ovaj trougao moći sada predstavlja strukturnu činjenicu i ključ za svako razumevanje današnjih viših krugova u Americi.”
