U nekom trenutku smo se rastali
moje telo i ja
prošlo je nezapaženo
kao i svaka tuđa bolest
ono je nastavilo dalje
niz kanap vremena
sa malim zastojima
pogledom uprtim nadole
Ja
i dalje upirem petama
o pod
držim se zubima i noktima
za ivicu
sa koje klizim
i znam da sledi
pad
čeka me
i mami
tako bi lako bilo
prepustiti se
a ja se i dalje
opirem
i optužujem ga
za izdaju
za preljubu sa
genetikom
gravitacijom
nekim kao pravilima
prirode
a znalo je da
nisam spremna
da se dam
tom prelazu
da još ne mogu
da se odreknem
ni muke
ni slasti
ovog nepristojno kratkog
izmišljenog
života
Aleksandra Leković
