Niko ne želi rat. Ali severna Amerika, Evropska unija i Rusija nezadrživo jure ka njemu, ukoliko konačno ne prekinu fatalnu spiralu međusobnih pretnji. Svi Evropljani, uključujući i Rusiju, snose zajedničku odgovornost za mir i bezbednost. Prisetimo se ovog cilja i nećemo zalutati na stranputicu.
Sukob u Ukrajini pokazuje da nismo prevazišli želju za moći i hegemonijom. Na kraju hladnog rata, 1990, svi smo se nadali da su ta vremena za nama. Međutim, uljuljkali su nas uspesi politike popuštanja i mirnih revolucija. Podjednako na istoku i zapadu. Izgubljen je ključni cilj isključivanja rata kao realne opcije u odnosima Amerike, Evrope i Rusije. Drugačije se ne mogu objasniti po Rusiju veoma preteće širenje zapada na istok bez istovremenog produbljivanja saradnje sa Moskvom, i protivpravna ankesija Krima.
U ovom trenutku velike opasnosti po Evropu, Nemačka snosi posebnu odgovornost za očuvanje mira. Bez pomirljivosti građana Rusije, bez dalekovidog Mihaila Gorbačeva, bez podrške naših zapadnih saveznika i bez opreznog delovanja tadašnje nemačke vlade nikada ne bismo prevazišli podelu Evrope. Nemačko ujedinjenje mirnim putem bilo je veliki i razumni čin sila pobednica i odluka istorijskih razmera. Iz prevaziđenih podela trebalo je da izraste održivi evropski mirovni i bezbednosni poredak od Vankuvera do Vladivostoka, kao što je bilo dogovoreno novembra 1990. u Pariskoj povelji za novu Evropu. Na osnovu zajedničkih principa i prvih konkretnih mera trebalo je podići „zajedničku evropsku kuću“ u kojoj će sve države uživati istu bezbednost. Ovaj cilj posleratne politike ostao je neostvaren. Evropljani ponovo žive u strahu.
Mi potpisnici pozivamo nemačku vladu da preuzme odgovornost za mir u Evropi. Potrebna nam je nova politika popuštanja, koja je ostvariva samo na osnovu iste bezbednosti za sve i sa ravnopravnim i međusobno uvažavanim partnerima. Nemačka vlada neće pogrešiti ukoliko u ovoj teškoj situaciji pozove na trezvenost i dijalog sa Rusijom. Bezbednosni interesi Rusije su legitimni i očigledni baš kao i oni Nemačke, Poljske, baltičkih država i Ukrajine.
Ne smemo oterati Rusiju iz Evrope. To bi bilo neistorijski, nerazumno i opasno po mir. Rusija od Bečkog kongresa 1814. pripada velikim evropskim silama. Svi koji su pokušali da to nasilno promene doživeli su krvav neuspeh, posednja među njima Hitlerova Nemačka, koja se 1941. otisnula na ubilački pohod da podjarmi Rusiju.
Apelujemo na poslanike nemačkog Bundestaga da shvate ozbiljnost situacije i da sa pažnjom nadgledaju obavezu Nemačke da promoviše mir. Stvaranje neprijatelja i razbacivanje jednostranim osudama zaoštrava napetosti u trenutku kada su nam preko potrebni signali popuštanja. Saradnja a ne izopštavanje mora biti ključni princip nemačke politike.
Apelujemo na medije da se uverljivije pridržavaju dužnosti nepristrasnog izveštavanja. Članci i komentatori demonizuju cele narode bez uvažavanja njihove istorije. Svaki ozbiljni spoljnopolitički novinar mogao je da razume ruski strah kada je NATO 2008. pozvao Gruziju i Ukrajinu da se pridruže savezu. Ovde nije reč o Putinu. Državnici dolaze i odlaze. Reč je o Evropi i o tome da odagnamo strah od novog rata. Tome u velikoj meri može da doprinese odgovorno i na proverljivim činjenicama zasnovano izveštavanje.
Dana 3. oktobra 1990, na dan nemačkog ujedinjenja, nemački predsednik Richard von Weizsäcker je rekao: „Hladni rat je gotov. Sloboda i demokratija će uskoro preplaviti sve države. One sada mogu da izgrade svoje odnose i insititucionalno ih osiguraju tako da po prvi put dobijemo zajednički mirovni i životni poredak. Time za narode Evrope počinje suštinski novo poglavlje istorije sa ciljem panevropskog ujedinjenja. Džinovski cilj, ostvariv, ali lako možemo i posrnuti. Suočeni smo sa dvema alternativama: možemo da ujedinimo Evropu ili, kako to brojni kobni primeri iz istorije pokazuju, da utonemo u nacionalističke sukobe.“
Sve do ukrajinske krize smo verovali da je Evopa na dobrom putu. Richard von Weizsäckerove reči su danas, četvrt veka kasnije, aktuelnije nego ikad.
Mario Adorf (glumac)
Robert Antretter (bivši poslanik Bundestaga)
Prof. Dr. Wilfried Bergmann (potpredsednik Alma Mater Europaea)
Luitpold Prinz von Bayern (Königliche Holding und Lizenz KG)
Achim von Borries (reditelj i scenarista)
Klaus Maria Brandauer (glumac i reditelj)
Dr. Eckhard Cordes (predsednik Ost-Ausschuss der Deutschen Wirtschaft)
Prof. Dr. Herta Däubler-Gmelin (bivša nemačka ministarka pravde)
Eberhard Diepgen (bivši gradonačelnik Berlina)
Dr. Klaus von Dohnanyi (prvi gradonačelnik slobodnog grada Hamburga)
Alexander van Dülmen (predsednik A-Company Filmed Entertainment AG)
Stefan Dürr (direktor CEO Ekosem-Agrar GmbH)
Dr. Erhard Eppler (bivši nemački ministar za razvoj i saradnju)
Prof. Dr. Dr. Heino Falcke (penzionisani rektor)
Prof. Hans-Joachim Frey (predsednik upravnog odbora Semper Opernball Dresden)
Pater Anselm Grün (sveštenik)
Sibylle Havemann (Berlin)
Dr. Roman Herzog (bivši predsednik Nemačke)
Christoph Hein (pisac)
Dr. Dr. h.c. Burkhard Hirsch (bivši potpredsednik Bundestaga)
Volker Hörner (akademski direktor u penziji)
Josef Jacobi (biološki farmer)
Dr. Sigmund Jähn (bivši astronaut)
Uli Jörges (novinar)
Prof. Dr. Dr. h.c. Margot Käßmann (biskupkinja i bivša predsednica Saveta evangelističkih crkava u Nemačkoj)
Dr. Andrea von Knoop (Moskva)
Prof. Dr. Gabriele Krone-Schmalz (bivša dopisnica ARD iz Moskve)
Friedrich Küppersbusch (novinar)
Vera Gräfin von Lehndorff (umetnica)
Irina Liebmann (književnica)
Dr. h.c. Lothar de Maizière (prvi i jedini demokratski izabrani predsednik Istočne Nemačke)
Stephan Märki (upravnik pozorišta u Bernu)
Prof. Dr. Klaus Mangold (direktor Mangold Consulting GmbH)
Reinhard und Hella Mey (muzičari i autori)
Ruth Misselwitz (evangelistička sveštenica u Pankovu)
Klaus Prömpers (novinar)
Prof. Dr. Konrad Raiser (bivši generalni sekretar Ekumenskog svetskog saveta crkava)
Jim Rakete (fotograf)
Gerhard Rein (novinar)
Michael Röskau (bivši visoki državni zvaničnik)
Eugen Ruge (pisac)
Dr. h.c. Otto Schily (bivši ministar unutrašnjih poslova Nemačke)
Dr. h.c. Friedrich Schorlemmer (evangelistički teolog i borac za građanska prava)
Georg Schramm (kabaretista)
Gerhard Schröder (bivši kancelar Nemačke)
Philipp von Schulthess (glumac)
Ingo Schulze (pisac)
Hanna Schygulla (glumica i pevačica)
Dr. Dieter Spöri (bivši ministar privrede)
Prof. Dr. Fulbert Steffensky (katolički teolog)
Dr. Wolf-D. Stelzner (direktor WDS-Institut für Analysen in Kulturen mbH)
Dr. Manfred Stolpe (bivši predsednik pokrajine Brandenburg)
Dr. Ernst-Jörg von Studnitz (bivši ambasador)
Prof. Dr. Walther Stützle (bivši državni sekretar za odbranu)
Prof. Dr. Christian R. Supthut (privrednik)
Prof. Dr. h.c. Horst Teltschik (biši savetnik nemačke vlade za bezbednost i spoljnu politiku)
Andres Veiel (reditelj)
Dr. Hans-Jochen Vogel (bivši nemački ministar pravde)
Dr. Antje Vollmer (bivša potpredsednica nemačkog Bundestaga)
Bärbel Wartenberg-Potter (bivša biskupkinja Libeka)
Dr. Ernst Ulrich von Weizsäcker (naučnik)
Wim Wenders (reditelj)
Hans-Eckardt Wenzel (muzičar i autor)
Gerhard Wolf (pisac i izdavač)
Die Zeit, 05.12.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 10.12.2014.
