Nikola Tesla (2)
Autor: Velimir Abramovic
U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu jasno da se razlikuju tri stila. I kvantni mehaničari, i relativisti, i ‘tradicionalisti’ kojima pripada Tesla (ustvari još uvek nepoznat naučnik budućnosti) , svi su pokušavali da dokuče istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naročito, da objasne suštinu kretanja.
Pre nego što se upustimo u Teslinu metafiziku, , to jest u svet fundamentalnih principa Tesline fizike, pokušajmo da što tačnije odredimo Teslino mesto u modernom naučnom sistemu.
Plankova konstanta, Heisenbergova relacija neodređenosti, Paulijev princip i Šredingerova talasna funkcija bili su glavni teorijski instrumenti kvantno – mehaničkog pristupa kosmičkim fenomenima. Glavni cilj kvantne mehanike, da se otkrije i imenuje osnovna čestica građe materije, i danas još nije ostvaren. I pored velikih uspeha u izazivanju lančane nuklearne reakcije i razvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teške, ostala je tajna i još uvek je van tehničke kontrole.
Ako pođemo od težnje za opštim razvojem, dolazimo do zaključka da je produktivna osnova kvantno-mehaničke fizike iscrpljena. Očigledno je da pojave kao što su vreme i prostor moramo ponovo da istražujemo, da ih shvatimo, na nivou ontologije, da bi shvatili pravu prirodu fizičkih procesa.
Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajnštajna objavljena 1905 u nemačkom časopisu “Annalen der Physik” označila je prekretnicu u teoriji fizike koristeći četvoro-dimenzionalni prostor-vreme kontinuumu Minkovskog kao model fizičke realnosti.
Treći pristup razumevanju fizičke realnosti je bio Teslin. Oslanjajući se na radove Faradeja i Aragoa sa jedne, i Galvanija i Voltasa sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmoholzove teorije akustične rezonanace i modifikovanog modela etera Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u ekspermentima davala zapanjujuće rezultate. Njegov osnovni aksiom je bio “da celokupna energija jednog fizičkog sistema počinje iz spoljne sredine.” Osnovni aksiom njegove teorije je da je univerzalna energija jednog fizičkog sistema zasnovana na nivoima rezonance vibracija, tj. na simultanom osciliranju negovih delova. Smatrao je da koncept etera nikako ne sme da se izostavi u fizici jer materija i prostor ne mogu da se potpuno i strukturalno razdvoje.
Za Teslu je elektricitet bio fluidna supstanca koja je imala moć percepcije i elemente svesti. U matematici je bio pobornik realističkog pristupa, po kome postoji identitet matematičkih i fizičkih objekata u direktnoj relaciji. U načinu postavljanja problema uzor mu je bio grčki filozof Arhimed, koji je tvrdio ”da vreme treba izbaciti iz fizike” kao suvišan pojam. (Još u devetnaestom veku naučnici Hajnrih Hertz i D” Alamber pokušali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokušaj okončan neuspehom; ruski naučnik N.A. Kozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro-eksperimenta, tj. laboratorijske primene. Substitucija sile principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje nerešen problem.)
Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se isključivo u otkrivanju dubinskih zajedničkih karakteristika fizičkih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elektromagnetski oscilator – Kula Vordenklif, (izgradjena na Long Ajlendu kod Njujorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedničko vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogog determinizma. Iz njegovog realističkog shvatanja matematike proističe da se fizički proces može ne samo matematički opisati, nego u potpunosti izraziti i kontrolisati. Kontrola procesa po Tesli vrši se predvidjanjem, a tačno predvidjanje omogućava tempirano upravljanje, t.j. svesno izazivanje budućih dogadjaja. Ova njegova teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivna spoznaja nemoguća, već se stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematičkog opisa.
Razlike Tesle i Ajnštajna u stavovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:
- Za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;
- Za Ajnštajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizičkoj realnosti, a za Teslu fizička realnost je univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, t.j. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način;
- Za Ajnštajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke stvarnosti, a matematika je čist gnoseološki instrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora;
- Za Ajnštajna etar ne postoji kao stvarni entitet, već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;
- Za Ajnštajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za većinu drugih naučnika, kao i za Ajnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;
- Za Ajnštajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrdjuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.
- Za Anštajna je najveća brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehaničkih i električnih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakuumu.
Ajnštajn je bio čovek čiste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rodjendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otkrića.
Tesla je smatrao: “Ako se u prisustvu velikih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja”.
Tesla je verovao: “Uopšte neće biti potrebe da prenosimo energiju. Proći će mnoge generacije, ali naše mašine će raditi na pogon energije koja postoji u izobilju u celom univerzumu… Svuda u prostoru je energija…”
Nastaviće se
