Piše: Vladimir Pištalo
Ko nema spahije neka kupi sahat
Nekadašnji seljaci su pratili ciklus godišnjih doba, ustajali zorom i legali u sumrak. U ranoj industrijskoj Engleskoj, kao i svuda drugde, narod je voleo sunce i praznike. U fabrici, novopečeni radnici su sedeli pod kišom sekundi, minuta i sata. Bilo im je veoma teško da se usklade sa svojim novim gospodarom – satom na fabrici.
Jedna poslovica Vuka Karadžića veli:
Ko nema spahije neka kupi sahat.
Javni svet
Radnje su dotad ličile na rupe. Da ste zalutali u takvu prodavnicu videli biste dućandžiju kako trlja ruke, prevrće kameleonskim očima, šapće, pljucka, pokazuje vam robu: sasušene sirene, ključnu kost svetog Haralampija, smaragde koji leče groznicu i – naravno – onu gorčicu koju, po savetu Vase Pelagića, kilavi privijaju na mošnice…
Najednom, moderni čarobnjaci su viknuli: Sezame otvori se!
Na fasadama su se pojavili izlozi.
Rođena je radost kupovanja očima.
Ulice su postale galerije. Izložena roba je reklamirala sebe. Izlozi su pokazivali šta u velikom Svetu jeste i šta može biti. Tomas Man nam je pokazao kako su upravo izlozi obrazovali jednog modernog Hermesa, posebnog mladića, po imenu Feliks Krul:
Kakva li je sreća izlog i to što dućani, bazari, trgovački saloni, to što prodavnice i magacini ne kriju tesnogrudo u unutrašnjosti svojoj luksuz dragocenosti svojih nego ga široko i izobilno, u bogatom izboru napolje bacaju, iza raskošnih staklenih okana izlažu i sjajno nude… radne sobe od ozbiljne udobnosti, spavaće, koje su me upoznavale sa svakom prefinjenošću intimnih životnih navika… [odela od] noćnih gamašna i blistavih lakovanih cipela, od nežno prugaste ili prskane košulje sa manžetnama do skupocene bunde… i ja sam ih upoznavao, te potrebe jednog visokog i drugačijeg načina života… i samo lomno jedno stakleno okno odvajalo je požudu ozeblog dečaka od svih blaga sveta iz bajki.
Izlog na grudima
Vremena su prošla stara i sa njima običaji, ne kriju se više, nano, kao nekad osećaji…
Ovu jednostavnu pesmu Lepe Lukić primetio je Ivo Andrić. On se, sa uzdahom, setio, da su se u vreme njegove mladosti blago i osećaji zaista krili. Skrivanje blaga i osećaja po Andriću su bila obeležje predindustrijskog društva.
Više se ne krije ni jedno ni drugo.
Moderno doba je jedan izlog postavilo na dućan.
Drugi nam je postavilo na sred grudi.
Nastaviće se
