Književnost Hispanske Amerike poslednjih decenija dvadesetog i početkom dvadeset prvog stoleća doživljava niz promena koje se dešavaju uporedo sa tokovima društva. Do jedne od najuočljivijih promena došlo je usled razvoja novih tehnologija koje su neminovno uticale i na književnost. U ovom radu ćemo sagledati prisustvo virtualnog sveta u delima savremenih hispanoameričkih proznih pisaca, njihovu zastupljenost u sajber prostoru – na internet stranicama, blogovima, društvenim mrežama – i pokušati da pronađemo odgovor na pitanje da li je reč o novom književnom žanru ili je posredi drugačije sredstvo komunikacije i distribucije književnih informacija. Uvidom u članke i knjige koji se bave novim trendovima u savremenoj hispanoameričkoj prozi, izdvojićemo pisce sa tog kontinenta čije se štampano i virtualno delo izdvaja po kvalitetu i značaju, ali i književnike koje možemo smatrati pretečom sajber književnosti. Među njima su Horhe Luis Borhes, Hulio Kortasar, Edmundo Pas Soldan, Santjago Ronkaljolo, Soe Valdes. Takođe ćemo ukazati na razmišljanje nekoliko naših autora koji su pisali na temu virtuelne i hispanoameričke književnosti – pre svega Vladislavu Gordić Petković i Vasu Pavkovića.
UVODNE BELEŠKE
Književnost Hispanske Amerike poslednjih decenija dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka doživljava niz promena koje se dešavaju uporedo sa osobenim tokovima u društvu. Do jedne od najuočljivijih promena doveo je razvoj novih tehnologija, koje su neminovno uticale i na književnost. U ovom radu ćemo sagledati prisustvo virtualnog sveta u delima savremenih hispanoameričkih proznih pisaca, njihovu zastupljenost u sajber2 prostoru – na internet stranicama, blogovima, društvenim mrežama – i pokušati da pronađemo odgovor na pitanje da li je reč o novom književnom žanru ili je posredi drugačije sredstvo komunikacije i distribucije književnih informacija. Posebno ćemo ukazati na prednosti interneta, društvenih mreža, elektronske knjige i digitalne književnosti, pre svega kada je reč o prozi, imajući u vidu da „suočenje književnosti i tehnologije omogućava i pojavu otvorenih žanrova – elektronskih inkarnacija različitih vidova proznog izraza u kojima se naglavašaju diskontinuitet, dijalog i asocijativno umrežavanje” (Gordić Petković 2004: 7), kao i to da „Internet rekonstruiše osnovne postavke literature i ponovo ih aktualizuje. Istovremeno, on literaturi otvara skrivene mogućnosti” (idem).
Premda je Karlos Fuentes nesumnjivo u pravu kada tvrdi: “(…) Cambien como cambien espacios y tiempos, habrá insatisfacción, habrá diversidad y habrá palabra. Se escribirán novelas y ninguna novedad técnica o divertida cambiará esta necesidad o este goce vitales, anteriores a todo marco ideológico o tecnocrático”3 (Fuentes 2011: 438), treba imati u vidu da veliki broj pisaca danas koristi društvene mreže kako bi brže i lakše komunicirao sa čitaocima, kao i da se trećina knjiga u Španiji danas objavljuje u elektronskom izdanju, dok izdavači godišnje zarade oko 80 miliona evra samo od elektronskih izdanja. Svaki četvrti od oko 3000 aktivnih izdavača objavljuje elektronske knjige, na 100 naslova 22 su digitalna, a 75 štampana, od 250 novih naslova dnevno oko 60 pripadaju elektronskom izdanju i više od polovine španskog stanovništva starijeg od 14 godina koristi elektronsku knjigu4.
PIONIRI I VETERANI
Većina savremenih pisaca Hispanske Amerike, koji pokazuju naročito interesovanje prema virtualnoj stvarnosti, kao uzor i preteču gotovo jednoglasno spominje ime Horhea Luisa Borhesa (Jorge Luis Borges), majstora intertekstualnosti, aluzije i upotrebe simbola:
„Nema razloga da se radio ili televizija smatraju dobrim ili lošim. To su sredstva komunikacije. Sve zavisi od onoga kome su ona potrebna i načina na koji se ta sredstva koriste. Verovatno je štampanje doprinelo da se jedna knjiga multiplicira, tako da ljudi više vole da čitaju nove knjige nego stare… čak ne ni nove, jer se za njima odmah pojavljuju druge. Mislim da se ne može loše govoriti o bilo kom sredstvu komunikacije (1983)” (Borhes 1996: 231).
Brojne su priče u kojima Borhes nagoveštava nove tehnologije („Vavilonska biblioteka”, „Peščana knjiga”, „Vrt sa stazama koje se račvaju”…), ali ih sve možemo obuhvatiti jednom, „Alef”, čiji makro-kosmos u mikrokosmosu, „mala sfera koja u sebi sadrži sve prizore univerzuma”, pomaže „da zamislimo da postoji deo univerzuma koji čuva informaciju o svemu” (Martines, 2015).
Jedna od preteča „sajber” knjiga bez sumnje je roman Rayuela (Školice, 1963) Hulija Kortasara (Julio Cortázar), literarna igra u prostoru kojoj se može pristupiti na više načina. O tome govori i Vasa Pavković, priređivač Projekta Kortasar kojim je želeo da proveri „kakav je uticaj Kortasarovih knjiga na savremene srpske pisce” (Pavković 2002: 7). Tumačeći Kortasara kao pisca „koji ne okreće glavu od društvene i istorijske situacije, koji voli da na pripovedački način participira u realnosti” (Pavković 2002: 131), Pavković predvodi grupu od petnaest pisaca koji su „shvatili delo velikog argentinskog pripovedača kao kombinaciju hiperteksta i palimpsesta” (Gordić Petković 2004: 33) i koji zaverenički pristupaju „docrtavanju jedne velike literarne mape i dograđivanju sveta koji ona predstavlja” (idem).
Treba napomenuti da je iste godine kada je zvanično počeo „bum” hispanoameričke književnosti (1962), objavljivanjem romana La ciudad y los perros (Grad i psi) Marija Vargas Ljose (Mario Vargas Llosa) i La muerte de Artemio Cruz (Smrt Artemija Krusa) Karlosa Fuentesa (Carlos Fuentes), Umberto Eko (Umberto Eco) objavio studiju pod nazivom Otvoreno delo, u kojem nudi osobeno tumačenje sveta i književnosti i uvodi pojam „delo u pokretu” smatrajući da je čitalac takođe autor teksta i da između njega i pisca tokom procesa čitanja postoji neraskidiva veza.
SAJBER PROSTOR U NOVOJ HISPANOAMERIČKOJ PROZI
Masovni mediji su sveprisutni u savremenom hispanoameričkom romanu, pripovednoj prozi, pa i poeziji. Pristupačnost, pa čak i nametanje interneta, masovnih medija i digitalne tehnologije imaju dvojak uticaj na književnost – s jedne strane nam nudi dostupnost i brzi protok informacija, a s druge podstiče površniji način čitanja (u vremenu i prostoru) i utiče na jezik (osiromašenje sintakse, svedena semantika), suština tog novog „modela” je činjenica da informacije na mreži pripadaju svima i da granice nestaju (v. Martines Persiko 2011: 368).
Imajući u vidu da ”el fenómeno de la hipertextualidad no nació con Internet sino con la literatura“5 (Martines Persiko 2011: 368), u ovom istraživanju izdvojićemo nekoliko dela koja po našem mišljenju predstavljaju primer upotrebe novih tehnologija u funkciji literature. Među delima nastalim poslednjih decenija dvadesetog veka izdvajamo roman Tinísima (Draga Tina, 1992) Meksikanke Elene Ponijatovske (Elena Poniatowska), koji ikonografski pripoveda o fotografkinji Tini Modoti, u kojem svako od trideset sedam poglavlja započinje određenom slikom i roman La mendiga (Prosjakinja, 1999) argentinskog pisca Sesara Aire (César Aira), u kojem je jedan od likova čuvena argentinska glumica Sesilija Rot (Cecilia Roth), protagonistkinja serije Nueve lunas (Devet meseci) nastale sredinom devedesetih godina. Na taj način ”La cultura de masas que Aira hace ingresar en la escritura desde sus comienzos, está implicada con las nuevas tecnologías que nos proponen renovadas maneras de entender el detalle y el fragmento“6 (Djibril Mbaye 2011: 42).
Među piscima koji su novu tehnologiju uspešno iskoristili za svoje prozno stvaralaštvo je i Bolivijanac Edmundo Pas Soldan (Edmundo Paz Soldan), koji je za knjigu El delirio de Turing (Turingov delirijum, 2006) o antiglobalističkim hakerima u neoliberalnoj Boliviji dobio Nacionalnu nagradu za knjigu godine. Koautor (uz Alberta Fugeta) čuvene antologije MekOndo (McOndo, 1996) i autor serije romana čija se radnja odigrava u fiktivnom gradu Rio Fuhitivo7 čiji naziv će iskoristiti i za svoj potonji blog, Pas Soldan suprotstavlja siromašnu i nerazvijenu Boliviju epidemiji uvoza digitalnih tehnologija: kompjutera, mobilnih telefona, softvera za obradu slike (v.Braun 2014: 6620). U romanu Sueños digitales (Digitalni snovi, 2000), koji objedinjuje autorovo interesovanje za književnost, politiku i popularnu kulturu, glavni junak Pasa Soldana je grafički dizajner koji radi za internet časopis.
“We see references to porn stars, television shows, video games and literature accumulate as the very real world of corruption and politics in post-dictatorship and neoliberal Bolivia co-exists with the quotidian consuption of popular culture made available through the ubiquity of digital technology“8 (Braun 2014: 6642-6652).
Interesovanje za popularnu kulturu dolazi do izražaja i u delu Óscar y las mujeres (Oskar i žene) Santjaga Ronkaljola (Santiago Roncagliolo) iz 2013. godine, u kojem se ovaj peruanski autor bavi romantičnim mukama pisca latinoameričkih sapunica – telenovela. Zahvaljujući metafikcijskom zapletu i osobenoj duhovitosti, taj roman predstavlja ”a less delirious version of Aunt Julia and the Scriptwriter“9 (De Kastro 2014: 6989). Treba napomenuti da je Ronkaljolo jedan od najznačajnijih multimedijalnih hispanoameričkih književnika, o čemu svedoči sveobuhvatan blog koji održava od 2006. godine10 i činjenica da je ovaj roman bio dostupan u pretprodaji u elektronskom izdanju, fragmentarno, po poglavljima, koja su zahvaljujući novim tehnologijama izlazila u isto vreme u svim zemljama španskog govornog područja11. Smatrajući svoj i Alfaguarin izdavački poduhvat vrlo uspešnim, Ronkaljolo je tim povodom izjavio:
”Hay escritores que son catastrofistas pensando que la Red se va a comer al papel. Yo no, la Historia ha ido demostrando que un medio puede convivir con otro. No desapareció la escritura porque apareció la radio, ni la radio porque llegó la televisión… Hay que experimentar hasta llegar al punto en el que ambos puedan cohabitar sin hacerse daño un medio a otro“12 (Ronkaljolo / Intxausti, 2013).
Smatrajući da internet nudi mogućnost piscu da stigne do nezamislivih mesta, Ronkaljolo tvrdi da je velika prednost to što pomoću interneta dela jednog autora mogu da se nađu u rukama ljudi koji žive u krajevima do kojih štampana knjiga ne može da dođe. Upravo na te prednosti novih tehnologija naročito želimo da skrenemo pažnju u ovom radu, budući da većina latinoameričkih romana, a naročito stručnih knjiga, u našoj zemlji nije dostupna u štampanom obliku, za razliku od elektronskih izdanja, i to ne svih. Naime, veliki španski lanac knjižara Casa del Libro ne nudi mogućnost kupovine elektronske literature preko interneta za područje Srbije, za razliku od najveće svetske internet prodavnice Amazon, koja Srbiji omogućava kupovinu i štampanih i Kindle izdanja.
Premda se u ovom radu bavimo pre svega proznim delima, treba napomenuti da je Nacionalni savet za kulturu i umetnost Meksika upotrebio nove tehnologije da napravi prvu aplikaciju za I-Pad13 na osnovu poeme „Belo” (”Blanco“) Oktavija Pasa (Octavio Paz), koja je „postala prva interaktivna iberoamerička knjiga interdisciplinarnog pristupa koja kombinuje naraciju, istoriju i likovne umetnosti” (Kovačević Petrović 2015: 260).
BLOGOVI I DRUŠTVENE MREŽE
Veliki broj hispanoameričkih književnika različitih generacija svakodnevno je prisutno na društvenim mrežama. Naročit uticaj ima nekoliko izrazito aktivnih pisaca, od kojih nijedan ne živi u svojoj domovini. Među njima su Bolivijanac Edmundo Pas Soldan, koji od 1991. živi u Sjedinjenim Američkom Državama, Peruanac Santjago Ronkaljolo koji od 2000. godine živi u Španiji i Kubanka Soe Valdes (Zoé Valdés) koja je u egzilu u Parizu od 1995. Ovim antologijskim piscima blogovi služe za sveobuhvatan pregled i propagandu sopstvenog dela i ličnih stavova, komentare i kritike aktuelnih zbivanja u svetu i postavljanje informacija vezanih za književnost i umetnost.
Blog koji predstavlja svojevrsnu enciklopediju ličnih blogova mnogih društveno aktivnih pisaca na španskom jeziku i čiji je autor Santjago Ronkaljolo14, El Boomeran(g), blog literario en español15, nudi iz- vanredan pregled virtuelne komunikacije tih pisaca sa njihovim čitaocima. Pažljivo osmišljen i pregledan, upućuje na nekoliko celina: Novosti (Novedades), Video zapise (Video), Audio zapise (Audio) i Knjižaru: izlog novih knjiga (Librería: escaparate de novedades). Početna strana informiše i predočava blogove drugih pisaca, a podeljena je na Blogove (Blogs); Književnu i kulturnu kritiku (Crítica literaria y cultural); Esej, hroniku i dnevničke zapise (Ensayo, crónica y diario de notas); Časopise (Revistas); Ključeve praktičnog uma (Claves de razón práctica); Časopis Dosije (Revista Dissier) i Aktuelnosti (Actualidad).
Osim što obiluje fotografijama i simboličnim ilustracijama, značajan je i podatak da među linkovima u dnu osnovne strane upućuje na brojne časopise, dnevne novine, medijske kuće, izdavačke kuće, veb literaturu. Ima veoma dobru arhivu vesti i informacija (o novim knjigama, nagrađenim piscima, događajima značajnim za hispanoameričku i svetsku književnost), a ažurira je na svakih nekoliko dana grupa autora sa sedištem u Madridu, čiji simboličan naziv je Tres Tristes Tigres, istovetan sa naslovom romana kubanskog pisca Giljerma Kabrera Infantea (Gullermo Cabrera Infante) objavljenog 1965. godine, u jeku „buma” hispanoameričke književnosti. Ovde želimo da skrenemo pažnju i na naziv ključnog blogerskog sajta El Boomeran(g) i činjenicu da je osnova te reči upravo Boom. Takođe, treba imati u vidu da je Karlos Fuentes, u svojoj poslednjoj knjizi posvećenoj hispanoameričkoj književnosti La gran novela latinoamericana (2011), napisao da danas, zahvaljujući „Bumu”, imamo novi latinoamerički roman koji ironično možemo nazvati „bumerang” (Fuentes, 2011: 295) budući da većina današnjih romana ostaje u nacionalnom getu. No, vratimo se istoimenom sajtu koji vodi ka Fejsbuk i Tviter stranici pod istim nazivom; one takođe sadrže aktuelne informacije i linkove, ali sažetije i sporadičnije. U trenutku pisanja ovog rada, za Fejsbuk stranicu El Boomeran(g) pokazalo je zanimanje 8.835 osoba, dok je na Tviteru16 imala 8.968 pratilaca i 5.444 postavljenih informacija. Inače, Santjago Ronkaljolo je sačinio izbor tekstova koji se nalaze na njegovom blogu i objavio ih pod nazivom Jet Lag (Alfaguara, 2007). Time je ponudio još jedan inovativni pristup književnoj formi, iskoristivši Slobodan i felksibilan sajber prostor za svojevrsnu literarnu tvorevinu, naglašavajući da je blog pomoćno sredstvo u literaturi, a ne književna vrsta ili žanr, i da piscu omogućava nesputan lični pristup17.
Pomenutom sajt-blogu pripojen je 2008. godine pomenuti blog Edmunda Pasa Soldana18 Río Fugitivo, a njegovo objašnjenje čitaocima sadrži i autorov stav prema novim tehnologijama, kao i pohvalu Ronkaljolovoj aktivnosti:
”Ha sido un placer llegar a los lectores de ese sitio tan importante para la literatura en español, en el que se encuentran algunos de los blogs que más admiro. A partir de este lunes 5, comienza una nueva etapa: este blog será parte intrínseca de El Boomeran(g). No cambiará de nombre, tampoco de estilo, pero sí de formato, y también de frecuencia (mi intención es escribir más seguido). Cuando comencé este blog, hace dos años y medio, hacía trampa y lo utilizaba para divulgar los artículos que escribía en periódicos (sobre todo La Tercera, de Chile) y revistas. Con el tiempo, me di cuenta de que un nuevo medio necesitaba de otro lenguaje, y me puse a mezclar textos escritos para otros medios con posts escritos directamente con el blog. La idea, ahora, es que no desaparezcan los artículos, pero que predominen los posts“ (Pas Soldan, 5. 5. 2008)19.
Tvitovi koje Pas Soldan postavlja20 i koji prate i komentarišu izdavačke kuće, uredništva časopisa i pisci poput Džojs Kerol Outs (Joyce Carol Oats) značajni su po raznovrsnosti i brzini protoka u najvećoj meri književnih informacija. Veoma popularan blog ima i meksički pisac Horhe Volpi, pripadnik crack generacije, čija dela su prevedena na 25 jezika. Njegovi postovi ukazuju na aktuelne probleme društva, kriminal, drogu i ulogu književnosti i kulture i savremenom svetu21.
U ovom kontekstu treba spomenuti i blog Soe Valdes22, pod naziom ”Libertad y vida“ („Sloboda i život”), kao i njeno svakodnevno prisustvo na društvenim mrežama. Informacije o književnim aktivnostima, podaci o biografiji, nagradama, novim izdanjima i prevodima njenih dela predstavljaju samo jedan fragment virtualnog prostora Soe Valdes. Okosnicu njene sajber aktivnosti čine aktuelne informacije iz sveta, kritički tekstovi i oštra osuda kubanske i svake druge diktature. Inače, među knjigama koje su postavljene na blogu Soe Valdes u trenutku kada je ovaj rad pisan, nalazila se i naslovna strana njenog srpskog prevoda romana La mujer que llora (Žena koja plače). Ovde želimo da spomenemo i jedan malo poznat podatak: ova književnica je došla na festival proze Prosefest u Novi Sad 2013. godine upravo zahvaljujući svom profilu na društvenoj mreži: organizatori su stupili u kontakt s njom preko Fejsbuk stranice koju svakodnevno ažurira i uputili joj poziv na koji je odgovorila.
Kada sagledamo virtualne prostore hispanoameričkih (i drugih) pisaca u XXI veku, nameće se pitanje kakvu nam zapravo novinu donose književni blogovi? Koja je istinska vrednost tog novog pristupa književnosti? Koje su mu prednosti, a koje mane? Sve su to pitanja koja će vremenom dobijati prave odgovore. Jedan od njih bi, za sada, mogao biti zaključak Vladislave Gordić Petković u eseju iz 2007. pod nazi- vom „U zapećku svemrežja”:
„Literarni blogovi su više reakcija na slična zastranjivanja u knjiženoj kritici nego na kritiku kao instituciju. Kao što bi se bezmerje svemrežja moglo disciplinovati i kanalisati u pravcu kristalizacije ideja i stavova koji se na blogu izriču, tako bi i novinski prikazi knjiga morali da pozajme od bloga malo svežine, neposrednosti i opuštenosti. Makar to ne bilo najvažnijeu danima bezvlađa” (Gordić Petković 2007: 218-219).
ZAKLjUČNA RAZMIŠLjANjA
Neminovno je postaviti pitanje kolika je opšta dobrobit virtualne književnosti i kakva će biti budućnost knjige. Na to, dakako, nemamo odgovor, ali zato želimo da istaknemo dva, po našem mišljenju, značajna doprinosa novih tehnologija u funkciji književnosti: prva se tiče brzine komunikacije i protoka informacija, koji nam u XXI veku nude otvoreno, bezgranično polje mogućnosti. Naime, pre pola veka, u doba „buma” hispanoameričke književnosti, takoreći nije postojao protok književnih informacija, pisci su delovali u nacionalnim okvirima, bez saznanja o literarnim dešavanjima van granica, a do čitalaca su stizala dela sa čitavom decenijom zakašnjenja.
Dodatne „filtere” na latinoameričkom kontinentu predstavljale su diktature i cenzure, prisutne povremeno ili u kontinuitetu u većini zemalja Hispanske Amerike. Sajber prostor je otvorio nove mogućnosti, izbrisao fizičke granice, a u većini zemalja u velikoj meri onemogućio cenzuru i nametnutu selekciju informacija.
Druga prednost novih tehnologija je, po našem mišljenju, elektronska knjiga, do koje stižemo sve brže i jednostavnije, po nižoj ceni i iz sopstvenog doma. Premda Latinska Amerika još uvek nema širok pristup internetu, elektronskim čitačima i digitalnoj tehnologiji, novi izveštaj španskog Ministarstva za kulturu, obrazovanje i sport23 ističe da se u Španiji objavljuje trećina knjiga u elektronskom formatu, a da su najbolji potrošači knjige na hispanoameričkom kontinentu Meksiko i Argentina.
Premda digitalna književnost utiče na sadržinu i formu literature u novom veku, ona nipošto ne ugrožava tradicionalnu književnost. Naprotiv, razvijajući (čehovljevske) „nove forme” – inovativne, sajber prostore – omogućava nam novi pristup tumačenju, obogaćuje proznu, pripovednu i poetsku fikciju, razvija imaginaciju (pisca i čitaoca) i nudi (borhesovski) beskonačne mogućnosti izražavanja u savremenom kontekstu. Zaključujemo da se hispanoamerički pisci kreću veoma vešto u tom virtualnom prostoru, dozvoljavajući mu da utiče na tematska, sadržinska obličja njihovih dela, ali istovremeno držeći pod kontrolom beskrajnu digitalnu sferu i stavljajući je u funkciju književnosti.
Bojana Kovačević Petrović
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za romanistiku
2 „Sajber – kibernetički, informatički; koji se odnosi na kompjutere i na informacione sisteme” (Klajn, I. i M. Šipka. 2008. Veliki rečnik stranih reči i izraza. 4. izdanje. Novi Sad: Prometej). Razmišljajući koji od ovih izraza da upotrebi, autor rada je konsultovao nekoliko rečnika, veb sajtova i blogova, i opredelio se za termin koji preovlađuje u upotrebi: sajber.
3 Bez obzira na promene do kojih bude došlo u prostoru i vremenu, nezadovoljstvo će uvek biti prisutno, baš kao i raznolikost, i reč. Ljudi će i dalje pisati romane i nikakva tehnička odnosno zanimljiva inovacija neće promeniti tu potrebu ili taj životni užitak, koji je prethodio svakom ideološkom i tehnokratskom okviru. (Prev. B. K. P.)
4 Izvor: http://www.mecd.gob.es/dms/mecd/cultura-mecd/areas-cultura/libro/mc/observatoriolect/ redirige/estudios-e-informes/elaborados-por-el-observatoriolect/sector-libro-abril2015/sector-libroabril2015
5 Fenomen hipertekstualnosti nije plod interneta već književnosti.
6 Kultura masa koju Aira uvodi u svoju književnost od samog početka, prožeta je novim tehnologijama koje nam sugerišu inovativne načine razumevanja detalja i segmenta. (Prev. B. K. P.)
7 Reka koja beži i skriva se; begunica, ponornica;
8 Vidimo da pozivanje na porno zvezde, televizijske emisije, video igre i književnost, sveprisutno kao vrlo stvarni svet korupcije i politike u post-diktatorskoj i neoliberalnoj Boliviji, koegzistira sa svakodnevnom potrošnjom popularne kulture koja je dostupna zahvaljujući rasprostranjenosti digitalne tehnologije. (Prev. B. K. P.)
9 Manje deliričnu verziju Tetka Hulije i piskarala. (Prev. B. K. P.)
10 http://www.elboomeran.com/nuevos-contenidos/0/720/ (5. oktobar 2015)
11 Izvor: http://cultura.elpais.com/cultura/2013/02/20/actualidad/1361371780_340180.html
12 Ima pisaca koji misle da će internet imati katastrofalne posledice i da će pojesti papir. Ja ne, jer nam istorija pokazuje da ta dva medija mogu da žive zajedno. Književnost nije nestala kada se pojavio radio, niti je radio iščezao kada je došla televizija… Treba eksperimentisati dok se ne dođe do tačke u kojoj i jedan i drugi medij mogu da opstaju, a da ne štete jedan drugome. (Prev. B. K. P.)
13 Izvor: http://www.conaculta.gob.mx/detalle-nota/?id=17293#.VMxpB-G8pSI
14 http://www.elboomeran.com/autor/84/santiago-roncagliolo/ (5. oktobar 2015.)
15 http://www.elboomeran.com/ (5. oktobar 2015.)
16 https://twitter.com/twitroncagliolo (5. oktobar 2015.)
17 http://www.casadellibro.com/libro-jet-lag/9788420471662/1129405
18 http://www.elboomeran.com/blog-post/117/3910/edmundo-paz-soldan/rio-fugitivo-en-elboomerang/
19 Bilo mi je zadovoljstvo da stignem do čitalaca ovog sajta, toliko značajnog za književnost na španskom jeziku, na kojem se nalaze neki od blogova koje najviše poštujem. Od ovog ponedeljka počinje nova etapa: ovaj blog će biti sastavni deo Bumeran(g)a. Neće promeniti naziv niti stil, ali hoće format, kao i učestalost (namera mi je da pišem u kraćim vremenskim razdobljima). Kada sam započeo ovaj blog, pre dve i po godine, zapravo sam ga, na prevaru, koristio da kačim tekstove koje sam pisao za novine (naročito čileanske, La Tercera) i časopise. Vremenom sam uvideo da novi medij zahteva novi jezik, i počeo sam da kombinujem napisane tekstove sa postovima napisanim namenski za blog. Sada nameravam da zadržim članke, ali da dam prednost postovima.
20 https://twitter.com/edpazsoldan (7. oktobar 2015.)
21 http://www.elboomeran.com/blog/12/jorge-volpi/ (7. oktobar 2015.)
22 http://zoevaldes.net/
Literatura
Borhes 1996: H. L. Borhes, Borhesov rečnik usmeni Borhes, njegove izjave i polemike / [izbor] Karlos Roberto Stortini (preveli i priredili Đurđina Matić i Filip Matić), Beograd : Srpska književna zadruga.
Braun 2014: J. A. Brown, Edmundo Paz Soldán, The contemporary Spanish-American Novel: Bolaño and after (Kindle edition), New York/London/New Delhi/Sidney: Bloomsbury
Gordić Petković 2004: V. Gordić Petković, Virtuelna književnost, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Gordić Petković 2007: V. Gordić Petković, Virtuelna književnost 2, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”.
De Kastro 2014: J. de Castro, Santiago Roncagliolo, The contemporary Spanish-American Novel: Bolaño and after (Kindle edition), New York/London/New Delhi/ Sidney: Bloomsbury.
Kovačević Petrović 2015: B. Kovačević Petrović, Meksički univerzum Oktavija Pasa (povodom stogodišnjice rođenja nobelovca), Jezici i kulture u vremenu i prostoru IV/1 (tematski zbornik), 255-267.
Mbaje 2011: Dj. Mbaye, La obra de César Aira: una narrativa en búsqueda de su crítica (tesis doctoral), Madrid: Universidad Complutense.
Martines Persiko 2011: M. Martínez Pérsico (2011): Juglares electrónicos.
