10. Odbaci, dakle, sve, i zadrži samo ovo nekoliko pojmova i seti se, uz to, još i toga da svako živi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili je živeo, ili je ono još u mraku. Sasvim je, dakle, kratko vreme koje svaki pojedinac proživi, a isto je tako sićušno mesto na zemlji na kojem živi. Sićušna je i dugotrajnija posmrtna slava, koja se, uostalom, oslanja samo na predanje sićušnih ljudi koji će već sutra umreti i koji ne poznaju ni sami sebe, a kamoli čoveka koji je već odavno mrtav.
11. Dodajmo rečenim načelima još jedno: da sebi uvek moramo stvoriti pojam ili predstavu o nekoj stvari koja se u tome trenutku pojavljuje u našoj svesti, tako da budemo u stanju da stvar predstavimo sebi u njenoj pravoj a ne prikrivenoj suštini, u celini i u pojedinim delovima, da nazovemo pravim imenom i nju samu, hiljadu komadića od kojih je ona složena i u koje će se opet jednom raspasti. Jer ništa nije pogodnije da stvori duhovnu veličinu nego sposobnost da svaku stvar na koju u životu naiđeš metodski i sa vidika sa kojeg ti postaju ujedno jasni i njeni odnosi prema svetu, i da proceniš kakvu vrednost ima za kosmos, a kakvu za pojedinca, kakva je njena vrednost kad je u pitanju celina, a kakva kad se odnosi na pojedinca kao na građanina najviše države, u kojoj pojedine države znače isto onoliko koliko pojedine kuće u jednom kraju; sposobnost da budeš načisto s tim šta je stvar koja u tebi izaziva predstavu, od kojih je delova ona složena, koliko dugo još može ona da postoji sama po sebi i koja nam je vrlina potrebna, da li: blagost, muževnost, vernost, prostodušnost, zadovoljstvo samim sobom i drugo da bismo pogodili put koji vodi do nje. Stoga za svaku stvar moramo reći: ovo dolazi od boga, sve je nastalo uplitanjem sudbine i njenih slučajnih veza i povezanosti, a ovo je delo čoveka koji je, doduše, moga roda i moj rođak i drug, ali koji ne zna šta dolikuje njegovoj prirodi. A ja to vrlo dobro znam, i zato sam, po prirodnom zakonu zajednice, blagonaklon i pravičan. U isto vreme, ja težim da pravilno ocenim vrednost stvari koje su negde u sredini.
Marko Aurelije
