Oni ne spavaju mirno
Niti su sanjali
Niti su dozvolili
Sebi, niti svojim ženama
Debeloj deci
Da budu nešto do.
Oni ne jedu
Već se hrane
Rukama i ustima
I maštaju o čačkalici.
Dišu kao i mi
To je jedino što delimo
Ta opšta mesta
Vazduh i autobuska stajališta
Struju, vodu i komunalije.
Flaše vraćenog piva.
Mesec i sunce,
Opet Sunac ti jebem.
Dok se mi delimo na one
Koji će kupiti hleb
Ili deliti jedan na pola.
O autoru:
Marko Jovanović, rođen je u Crvenki. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, drame, bavi se esejistikom i prevođenjem. Nagrađen na nekoliko festivala. Živi u Crvenki i Novom Sadu.
