Silvija mi je rekla:
– Stvari koje želiš da uradiš, odmah uradi. Nema šta da čekaš. Nema potrebe. I to moraš da znaš. Bez obzira koliko nešto voliš ili ne voliš da radiš – jednostavno, uradi.
– Zašto bih radio nešto što ne volim da radim?
– Uvijek izvrćeš moje riječi.
– Ne želim to. Želim da gledam neke emisije o brodovima koji tonu, gradnji mostova, krokodilima. To želim. I zbog toga ne moram da se mučim, ni mrvicu. Ja ne znam kako je moguće da brod težak 8000 tona može da plovi. Znaš li ti?
– Ne – rekla je Silvija.
– Želiš li da saznaš?
– Ne znam.
– I takav brod, takva sila se prevrne i šta, voda hladna, ulazi u hodnike, i šta. Čekaš da umreš, trideset minuta u hladnoj vodi znači onesvješćivanje. I, naravno, smrt.
Silvija je ustala i otišla u kupatilo.
