Detinjstvo muzičarke Šinejd O’Konor bilo je više nego uobičajeno teško: roditelji su joj se rano rastali a ona je, protivno svojoj želji, poslata da živi sa majkom, što će kasnije opisati kao život fizičkog zlostavljanja i podsticanja na krađu. Zbog krađe je 14-godišnja Šinejd provela 18 meseci u centru za prevaspitanje koji je ranije bio jedna od ozloglašenih magdalenskih perionica za crkvu u Dablinu.
Iako je tamo bila nesrećna, O’Konor je za svoj boravak rekla da joj je spasio život. Tamo je dobila svoju prvu gitaru i „pank-rok parku“, kao poklon jedne saosećajne kaluđerice. Ta osnovna oprema joj je usadila ideju o muzici kao karijeri; samo deceniju kasnije, O’Konor se našla na vrhu svetskih top lista sa singlom Nothing Compares 2 U.
Video za singl prikazivao je O’Konor, zapanjujuće lepu, kose ošišane na keca, kako lije stvarne suze. Pesmu je napisao Prins, ali je njena verzija postala važnija: otkrivajući jasnost i ekspresivnost njenog glasa, postala je jedan od najprodavanijih singlova 1990. Matični album singla, I Do Not Want What I Haven’t Got, prodat je u sedam miliona primeraka i nominovan za četiri Gremija. Komercijalno, bio je to vrhunac karijere koji ju je više mučio nego ispunjavao.
Mada je globalna slava zahvaljujući pesmi Nothing Compares 2 U trajala kratko – O’Konor nije imala odlučnost potrebnu da održi vrhunsku pop karijeru – ipak je ostala dobro poznato ime do kraja svog života. Strastvena i veoma angažovana muzičarka, bila je jedan od značajnih talenata svoje generacije. Stil učenog belkanta i muzička radoznalost širokog raspona bili su njeni glavni aduti, koje je izvanredno koristila, prelazeći sa popa ili irskog folka na džez i rege na ostalih devet albuma koje je objavila. Međutim, na naslovnicama ju je održavala njena nepokolebljiva posvećenost aktivizmu i izgovaranju istine, onako kako je ona to videla. „Nisam htela da budem pop zvezda, već pevačica protesta“, rekla je jednom prilikom.
Ogorčena korupcijom katoličke crkve, vodila je kampanju za hapšenje crkvenih zvaničnika pedofila, dok je platformu svoje slave takođe koristila da osudi seksizam u muzičkom biznisu i niz drugih problema. Tokom nastupa 1992. u američkoj zabavnoj emisiji Saturday Night Live, pocepala je sliku pape Jovana Pavla II, što je izazvalo burne osude značajne katoličke zajednice u Americi. Nedugo potom, na koncertu u čast Boba Dilana u Njujorku, izviždana je tokom nastupa – protest nije ućutkala čak ni podrška kantautora Krisa Kristofersona, koji joj je rekao: „Ne daj da te bagra izbedači“.
„Njeno ime je postalo sinonim za hrabrost i integritet“, rekao je Kristoferson te večeri, ali O’Konor više nikada nije imala hit album u SAD. Vreme je pokazalo da je bila u pravu kada je govorila o saučesništvu crkve u zlostavljanju dece – početkom 1990-ih, međutim, mnogi su je doživljavali naprosto kao ekscentrika sa skrivenim motivima. O’Konor je mogla da umiri Ameriku da je objavila još jedan u duhu albuma I Do Not Want What I Haven’t Got, ali je njena sledeća ploča bila sastavljena od džez obrada, Am I Not Your Girl? (1992), da bi zatim usledila mračna Universal Mother (1994), na kojoj se nalazila i pesma o gladi u Irskoj u 19. veku, kao i pesma u kojoj izmučena O’Konor preklinje: „Ja sam fragilna, nisam životinja, mada tebi jesam/ nisam krokodil kao onaj u dablinskom vrtu.“
Njenu grozničavost pratila je nesposobnost da kontroliše svoje izjave: godinama pre nego što je prekomerno otkrivanje privatnosti postalo podrazumevani režim interneta, rutinski je delila zabrinjavajuće detalje o svom mentalnom zdravlju, vezama i porodici, što je jednog novinara navelo da joj se naruga kao „ludakinji sa tavana estrade“, na šta je burno reagovala. Nesvesna uobičajene linije podele između pop zvezda i javnosti, ponekad se obraćala fanovima za pomoć u trenucima emotivne krize; tražila je stan, medicinsku pomoć za depresiju ili advokata koji bi joj rešio problem oko starateljstva nad detetom.
Kada je tražila novog dečka, pozivala je muške fanove da apliciraju; uspešni kandidat Beri Heridž, irski savetnik za narkomaniju, postao je njen četvrti muž 2011. Kad je to smatrala potrebnim, mešala se i u poslove drugih muzičara, preteći ili opominjući. Otvoreno pismo u kojem kritikuje Majli Sajrus zato što se pojavila gola u videu iz 2013. izazvalo je besni odgovor mlađe pevačice, koja je odgovorila da je video inspirisan emotivnom otvorenošću pesme Nothing Compares 2 U.
Rođena u dablinskom predgrađu Glenagiri, Šinejd je bila treće od petoro dece. Kada su se razišli njeni roditelji – Mari (rođena O’Grejdi) i Šon O’Konor, građevinski inženjer koji je postao advokat – tada osmogodišnjakinja i još dvoje dece ostali su s majkom. Zlostavljanje koje je navodno trpela navelo je njenog oca da traži starateljstvo, bezuspešno, i inspirisalo njenu pesmu Fire on Babylon iz 1994. Prvi stih je glasio: „Ona mi je oduzela oca/ Uzela mi sestru i braću/ Gledala sam je kako muči moje dete/ Tada sam bila slaba, ali sada sam odrasla.“
Nakon boravka u nekad zloglasnom katoličkom centru za prevaspitanje An Grianán, prešla je u liberalnu kvekersku školu na jugoistoku Irske. Mari O’Konor je umrla u saobraćajnoj nesreći kada je Šinejd imala 18 godina, a do tada je već pevala u bendu Ton Ton Macoute i studirala na muzičkom koledžu u Dablinu.
Potpisala je za Ensign Records 1985. i dve godine kasnije objavila svoj prvi album, The Lion and the Cobra. Dočekana je kao važna nova kantautorka. Sam omot albuma – obrijana glava O’Konor u vrisku, s podignutim pesnicama – bio je upadljivo drugačiji od onog što je uobičajeno za žene tekstopisce, a oštra, abrazivna muzika je eksperimentisala s visokim tonovima na način koji ju je povezao sa Kejt Buš i Bjork. Pet meseci pre izdanja, rodila je svoje prvo dete, Džejka, čiji je otac bio Džon Rejnolds, bubnjar na albumu. Ona i Rejnolds su se tada venčali, pa razveli 1991, posle četiri godine.
Nothing Compares 2 U učinilo ju je jednom od najpoznatijih pevačica ranih 90-ih, ali nije bila konstituisana da kompromituje svoje vrednosti. Od samog početka, insistirala je na koprodukciji svojih ploča i usmeravala je vlastiti muzički kurs, sa različitim rezultatima. Imala je uspeha kod kritike s toplim, romantičnim albumom How About I Be Me (and You Be You) (2012) ili Faith and Courage (2000) pod uticajem dab-rege tradicije, ali isto toliko zbunjujućih istraživanja, poput hrišćanskog roka na Theology (2007) i rege obrada na Throw Down Your Arms (2005).
Početkom druge polovine 90-ih, sve češće se pojavljivala u vestima iz ličnih razloga, kao što je njeno zaređenje za sveštenicu po imenu Mati Bernadeta Marija od strane otcepljene katoličke sekte 1999. ili izjave da je lezbejka, koju je ubrzo povukla. Godine 2003. rečeno joj je da je bipolarna, ali je dijagnoza kasnije promenjena u posttraumatski stresni poremećaj. Često je delovala krhko, koristeći društvene mreže da se javno raspravlja s članovima svoje porodice.
Posle Prinsove smrti 2016, O’Konor – koja je izgubila kontakt sa autorom pesme Nothing Compares 2 U godinama ranije – tvrdila je da je njegova smrt delimično uzrokovana teškim drogama kojima ga je „decenijama“ snabdevao američki TV voditelj Arsenio Hol. Uzvraćajući da ona „očajnički traži pažnju“, Hol je podneo tužbu za klevetu za pet miliona dolara.
Prešla je na islam 2018. kada je uzela ime Šuhada Sadakat, koje je na društvenim mrežama naizmenično koristila uz svoje ime po rođenju. Na poslednjoj koncertnoj turneji 2019, nosila je hidžab i abaju, ali ništa drugo se nije promenilo – od njenog glasa i dalje se ježila koža.
Radovala se izlasku svog novog albuma No Veteran Dies Alone 2021; sa njega je objavljen singl Trouble of the World, ali je projekat zaustavljen kada je najavila da se povlači iz muzike, mada se ubrzo predomislila. Od izdanja se u potpunosti odustalo nakon što je njen 17-godišnji sin Šejn, iz veze sa muzičarem Donalom Lanijem, oduzeo sebi život 2022. „Neka počiva u miru i neka niko ne sledi njegov primer“, napisala je Šinejd na Tviteru.
Njen drugi suprug bio je novinar Nik Somerlad, a treći glumac Stiv Kuni. Svaki brak se završio razvodom. Iza Šinejd su ostali sin Džejk, ćerka Roušin iz veze sa novinarom Džonom Votersom, sin Ješua iz veze sa Frenkom Bonadiom – i jedno unuče.
Caroline Sullivan, The Guardian, 26.07.2023.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 27.07.2023.
Srodni link: Dejan Ilić – Nema druge Troje
