Mumonov predgovor zbirci zen-koana
Suština Budinog učenja jeste ostvarenje prosvetljenja. Iakomnogo putevi vode do njega, središnji put je bez prolaza. Kako se, onda, prolazi kroz taj neprolazni prolaz? Neki kažu da sve ono što je prošlo kroz prozor ne pripada nama, i da će sve ono što je stvoreno uz pomoć drugih propasti i išeznuti. Takve reči su kao talasi koji se podižu bez vetra ili lekovi koji se pripremaju za zdravo telo. Onaj ko se oslanja na reči i pokušava da shvati zen pomoću objašnjenja taj je kao tupoglavac koji pokušava da udari mesec štapom ili da počeše stopalo kroz đon na cipeli.
U leto 1228. godine podučavao sam kaluđere u hramu Rjušo, u istočnoj Kini. Prepričavao sam im stare koane, koje je trebalo upotrebiti kao komad cigle kojim se pokuca – kada se prolaz otvori, cigla više nije potrebna i baca se. Međutim, moje beleške su postepeno prikupljene, i u zbirci se našlo četrdeset i osam koana, nabacanih bez ikakvog reda, uz moje komentare u prozi i stihu. Ovako sabrane koane nazvao sam “Neprolazni prolaz”.
Ako je čitalac dovoljno hrabar, probiće se kroz sve prepreke i nikakve opasnosti neće ga u tome sprečiti. Indijski i kineski patrijarsi drhtaće u njegovom prisustvu. Ali ako samo na trenutak bude oklevao, on je kao čovek koji na prozoru čeka da vidi konja u galopu. Upravo kad trepne, konj prođe – i on ništa ne vidi.
Veliki put je bez prolaza,
Iako hiljade staza vode do njega.
Kada prođeš kroz neprolazni prolaz,
Slobodno koračaš između zemlje i neba.
