Prohujala ponoć neka je uteha.
Imali bi čempres pred domom
Koji nije za boravak, nego beg,
Jedno veče ili dan.
Nisko je pod svodom,
Sa visine želim da sledim
Promaju otvora za golubove.
Idemo čim se sneg otopi.
Snegovi.
Bitno je da se osećaju.
Pijem mleko i med,
Ti daleko jedeš narandžu.
Brao sam ih u Rimu i Solunu,
Nisu bile posebne.
Spasoje Joksimović
