Uđe li neko u građansku sobu iz osamdesetih godina [XIX stoleća], uprkos svoj blagosti živlјenja koja možda iz nje zrači, najjači je utisak da „ti nemaš ovde šta da tražiš“. Nemaš tu šta da tražiš, jer u toj sobi nema ni najmanjeg mesta na kojem njen stanovnik nije već ostavio neku svoju mrlјu: na zidnim frizovima sa njihovim ukrasnim venčićima, na naslonjačama s njihovim prekrivačima na kojima su izvezeni monogrami, na prozorima s njihovim oslikanim ornamentima, pred kaminom s njegovim štitnikom od varnica. Lepa Brehtova reč pomaže nam da pobegnemo odatle, veoma daleko odatle. „Izbriši tragove!“5
Ovde, u građanskom salonu, u naviku je prešlo suprotno ponašanje. I obrnuto, „interijer“ iziskuje svog stanovnika koji će prihvatiti najveći mogućni broj navika. One se sabiru u slici i prilici „stanara nameštenog stana“, takvog kakvog ga vide stanodavci. Stanovati u tim baršunastim sobicama nije bilo ništa drugo nego iza sebe ostaviti neki trag stvoren navikama. A gnev koji bi, uz najmanju štetu, obuzeo žrtvu bio je možda samo reakcija čoveka kome su izbrisali „trag njegovih zemalјskih dana“.6
Taj trag koji je ostavio na presvlakama i naslonjačama, a koji su njegovi roditelјi ostavlјali na fotografijama ili koji su posedovani predmeti ostavlјali u koricama i futrolama, i koji su svi doprinosili da ove sobe izgledaju podjednako nakrcane poput nekog kolumbarijuma. Ali, novi arhitekti su sa svojim staklom i čelikom dospeli dotle da su stvarali prostore gde nije bilo lako ostaviti neki trag. „Posle svega rečenog u ovoj knjizi“, pisao je već Šerbart pre dvadeset godina, „s pravom možemo govoriti o ‘civilizaciji stakla’. Taj novi ambijent stakla sasvim će promeniti čoveka. I možemo samo da poželimo da civilizacija stakla neće naići na suviše protivnika.“7
Valter Benjamin
5 Tako glasi refren iz prve pesme zbirke Bertolta Brehta Izvodi iz priručnika za stanovnike gradova.69
6 Citat iz drugog dela Geteovog Fausta, u 5. činu.
7 Paul Šerbart (Paul Scheerbart, 1863–1915), nemački je pisac fantastičke književnosti. Bio je i crtač. Pod pseudonimom Kuno Kifer, objavio je svoju najpoznatiju knjigu Arhitektura stakla, u kojoj je zagovarao ekspresionističku arhitekturu. Benjamin citira iz nje: Kuno Küfer, Glasarchitektur, 1914.70
