Gledah srebrn, snežno-beo
lasta roj i njihov let
dok ih blistav vetar vreo
nosi niz dalek svet.
Gledah: detao šareni,
kolibri i papagaj
lete kroz gaj opčinjeni,
kroz tusferijanski raj.
Gledah: krupan gavran snuje,
crne čavke gledah ja,
a pod njima gmižu guje
preko začaranog tla.
Opet bele laste gledam,
srebrn-laste, njihov let,
dok ih jasan vetar ledan
nosi niz daleki svet
Štefan George
(Stefan George 1868-1933)
Prevod: Branimir Živojinović
Štefan George je rođen u nemačkom gradiću Bideshajmu, u porodici vinogradara I trgovaca vinom; umro je u Lokarnu, Švajcarska. Detinjstvo je proveo u Bingenu, gimnaziju pohađao u Darmštatu, studirao po Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj, gde upoznaje Malarmea, koji je veoma uticao na njegove pesničke početke. Proputovao je čitavu Evropu, a živeo veoma povučeno u uskom krugu istomišljenika. Njegov razvoj kreće se od simbolizma, ali su vidni uticaji Klopštoka i Helderlina.
Njegova intimna pozicija je neka vrsta estetskog aristokratizma naspram narodnog kulturnog duha. Od 1829. do 1919. godine izdavao je književni časopis “Listovi za umetnost”, koji je okupljao književnike, umetnike i naučnike pod imenom “krug oko Štefana Georgea”. Iz protesta prema nacističkom tumačenju njegovo dela emigrirao je 1933. u Švajcarsku, gde je umro ne vrativši se više u Nemačku. Kao veliki poštovalac romanske culture prevodio je na veoma osoben način Dantea, Malarmea, Bodlera, Danuncija i ruge, ali veliki su i njegovi prevodi Šekspirovih sonata.
Georg je odbacivao naturalizam, pa i veliki deo savremene književnosti, jer se, po njemu, samo ona istinski odriče od bilo kakve stvarne veze sa životom izvan pesničkog ostvarenja.
Najznačajnije knjige su mu: “Ćilim života”, 1900; “Sedmi prsten”, 1907; i “Zvezda saveza”, 1914.