Poezija čije se reči mogu uklesati u kamen. Štefan George je bio zapravo kralj, vladalac od one vrste kao što su veliki egipatski Menes, i veliki kineski Žuti Gospodar, i neoprostiva je sramota modernog čoveka što ga nije prepoznao, što ga nije posadio na tron, i što nije pao ničice pred njim. George je ipak izrekao svoj veliki zakonik. I ko se ne pridržava tih zakona kažnjava samog sebe: živi bednim i besmislenim životom.
Bela Hamvaš
Štefan George je rođen u nemačkom gradiću Bideshajmu, u porodici vinogradara I trgovaca vinom; umro je u Lokarnu, Švajcarska. Detinjstvo je proveo u Bingenu, gimnaziju pohađao u Darmštatu, studirao po Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj, gde upoznaje Malarmea, koji je veoma uticao na njegove pesničke početke. Proputovao je čitavu Evropu, a živeo veoma povučeno u uskom krugu istomišljenika. Njegov razvoj kreće se od simbolizma, ali su vidni uticaji Klopštoka i Helderlina.
Njegova intimna pozicija je neka vrsta estetskog aristokratizma naspram narodnog kulturnog duha. Od 1892. do 1919. godine izdavao je književni časopis “Listovi za umetnost”, koji je okupljao književnike, umetnike i naučnike pod imenom “krug oko Štefana Georgea”. Iz protesta prema nacističkom tumačenju njegovo dela emigrirao je 1933. u Švajcarsku, gde je umro ne vrativši se više u Nemačku. Kao veliki poštovalac romanske culture prevodio je na veoma osoben način Dantea, Malarmea, Bodlera, Danuncija i ruge, ali veliki su i njegovi prevodi Šekspirovih sonata.
Georg je odbacivao naturalizam, pa i veliki deo savremene književnosti, jer se, po njemu, samo ona istinski odriče od bilo kakve stvarne veze sa životom izvan pesničkog ostvarenja.
Najznačajnije knjige su mu: “Ćilim života”, 1900; “Sedmi prsten”, 1907; i “Zvezda saveza”, 1914.
Brežuljak naš je, evo, već u tmini,
dok onaj preko još se sav rumeni.
mesec sred svojih nežnih i zelenih
polja ko beli oblačak se čini.
Putevi blede – putnici daleki.
Namernik staje, ganut šumorenjem.
Je l’ to nevidljiv potok međ kamenjem
il’ uspavanke ptičje ćućor meki?
Dva rana noćna leptirića sleću
na travke, vedro goneć se po krugu.
Rudina spravlja u žbunju i cveću
večernji miris blag za tihu tugu.
Prevod: Branimir Živojinović
Gatanje
Gledah srebrn, snežno-beo
lasta roj i njihov let
dok ih blistav vetar vreo
nosi niz dalek svet.
Gledah: detao šareni,
kolibri i papagaj
lete kroz gaj opčinjeni,
kroz tusferijanski raj.
Gledah: krupan gavran snuje,
crne čavke gledah ja,
a pod njima gmižu guje
preko začaranog tla.
Opet bele laste gledam,
srebrn-laste, njihov let,
dok ih jasan vetar ledan
nosi niz daleki svet
Prevod: Branimir Živojinović
Zadatak je da se spase stotinu knjiga. Svejedno je da li iz opsednutog grada, ili iz opsednutog sveta. Takvih stotinu knjiga s kojima bi se, ako bi nestale sve ostale knjige, uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovečanstva
Ovom prilikom nije reč o tome da neko sačini katalog lektire za putovanje, ili da se iz razbibrige ponese na „pusto ostrvo“ sto svojih omiljenih pisaca, nego o tome da se priberu takva dela koja je već odavno trebalo da budu prevedena na sve jezike. Bar jedna od ovih stotinu knjiga bi uvek trebalo da se nalazi na noćnom ormariću, kako bi čovek, ako ne više, ono bar jednu jedinu reč pročitao pre spavanja i od istinskog sadržaja ljudskog bića bar nešto poneo sa sobom, kao svetlost, u noćnu tamu.
Pod stotinu knjiga ne treba podrazumevati sto svezaka. Ova situacija bi izazvala mnoge neobičnosti: kod Getea bi trebalo izostaviti Ekermana, ili pesme, kod Dostojevskog i Tolstoja sve sem jednog dela, kod dvotomnog Platona jedan tom.
Stotinu knjiga znači sto životnih dela, sto opusa, glavninu onoga što čini sto autorskih dela. Tamo gde je reč o samo jednoj jedinoj knjizi, kao kod Rablea ili Dantea, nema pogađanja. Moderni autori su pak višetomni; kod njih su naslovi knjiga predmet rasprave, broj knjiga je otvoreno pitanje.
Individualni ukus će izmeniti deset knjiga u ovom katalogu, možda dvadeset, eventualno trideset. Odstupanja se mogu napadati i braniti. Za pedeset dela svi ćemo se bezuslovno saglasiti; eventualno za šezdeset, u najpovoljnijem slučaju za osamdeset. Sudeći prema verovatnoći – za najvažnijih osamdeset.
Bela Hamvaš
