Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
Šekspir uzvraća udarac
Piše: Marina Vulićević
Jedno od najvažnijih saznanja šekspirologije u poslednjih trideset godina jeste to da je Šekspir sarađivao sa drugim autorima svog vremena, sa Kristoferom Marlouom, Tomasom Dekerom, Benom Džonsonom, Tomasom Midltonom, DŽonom Flečerom. Na početku karijere dramskog pisca, Šekspir je, poput većine kolega, mada u manjoj meri, povremeno radio u tandemu, najverovatnije sa DŽordžom Pilom na „Titu Androniku”, kao i sa Tomasom Nešom na prvom delu „Henrija IV”, kaže Stenli Vels, vrhunski šekspirolog, profesor Univerziteta u Birmingemu, između ostalih autor i knjige „Šekspir i družina”, u izdanju „Klija”, i prevodu Marka Denića.
Stenli Vels nema nedoumicu u pogledu Šekspirovog autorstva. On je kao predsednik fondacije posvećene kući u kojoj se Šekspir rodio i najčuvenijeg pozorišta koje nosi njegovo ime, zajedno sa svojim saradnikom Polom Edmondsom napravio novu digitalnu platformu „60 minuta sa Šekspirom”, okviru koje stručnjaci govore u prilog Šekspira kao autora. Autor je i besplatne e-knjige „Šekspir uzvraća udarac”, koja je do sada 46 hiljada puta skinuta sa interneta.
– Na dan kada je premijerno prikazan film „Anonimus”, koji ruši sve što se ikada znalo o najvećem dramskom piscu, simbolično smo prekrili Šekspirovu statuu. Ovaj događaj imao je veliki medijski odjek, dodaje Vels.
Inače, Stenli Vels bio je vođa uređivačkog tima Oksfordovog najsveobuhvatnijeg i takoreći „pozorišnog” izdanja Šekspirovih dela u jednom tomu, „najuzbudljivijeg” od prvog folija, koje je zatim ušlo u američko Nortonovo izdanje, što saznajemo od Aleksandra Dimitrijevića, autora pogovora u knjizi „Šekspir i družina”.
– Protivno ideji da je Šekspir bio usamljeni genije želeo sam da ga uvrstim u literarni i dramski kontekst vremena u kojem je stvarao, i da pokažem da je na njega uticala teatarska klima i načini rada drugih pisaca. Saradnja je bila uobičajena stvar za Šekspira i njegove savremenike, i posebno sam uživao u pisanju onog poglavlja svoje knjige koje govori o međusobnim uticajima Kristofera Marloua i Šekspira. Iz života Marloua znamo mnoge „pikanterije”, kontroverze vezane za njegovu ranu smrt, dok na primer o Šekspiru znamo uglavnom „dosadne” podatke. Marlou je rođen iste godine kao i Šekspir, obojica su imala dobro klasično obrazovanje, na obojicu je na svoj način uticao i Ovidije, i da je Šekspir preminuo tako mlad, danas bismo o Kristoferu Marlou pričali kao o najvećem dramskom piscu, objašnjava profesor Vels.
Svevremenost Šekspira, njegovo „uključenje u krvotok svetske kulture” ovaj naučnik objašnjava činjenicom da je veliki dramaturg pisao o temama iz istorije i mitologije, dok je većina njegovih savremenika pisala o društveno aktuelnom Londonu svoga vremena.
– Međutim, ono što bi Šekspira činilo velikim i na nemom filmu, kao i u baletu, jeste priča, sama forma koja diktira strukturu scena. Zato je Šekspir veliki i u prevodima. Ipak, značaj svakog izvođenja Šekspira jeste u poeziji njegovog jezika, u muzikalnosti, kao i u balansu pronađenom između misaonih i strukturnih antiteza, što je svakako rediteljski umeo da ostvari i DŽon Barton, napominje Vels.
Očigledno je da knjiga o Šekspiru nikada nije dosta, a samo Stenli Vels ima u planu da dalje piše o odnosu Šekspira prema temama nasilja, ljubavi, seksa, dece, homoseksualnosti, i da uobliči Šekspirov lik u stilu zamišljenog razgovora sa njim.
http://www.politika.rs/scc/clanak/217536/Sekspir-uzvraca-udarac
