News Magazine VREME
kad se zagledam daleko
vidim mene i tebe
kao mirne starce:
ti gledaš šta si zasadio
radiš isto kao tvoj otac
što ti je smešno i raduje te
ja sedim na pragu i gledam sunce
iza borova
niko nas ne posećuje
nemamo ni radio
samo mačora
koji ustvari uopšte nije naš
on dolazi kad mu se hoće
mi pričamo kad nam se hoće
pevamo ponekad
pljesnemo rukama iznad glave
kad nam se hoće
noću
zatvorimo oči istog trena oboje
i dovoljno je da se ti mrdneš
i ja sam budna
ja želim da odem prva
ali znam da ćeš ti
brzo posle mene
jednom srećan zaspati
jedino to tvoje što tvrdiš
da nema ništa posle
a bilo bi lepo
da živimo opet i opet
i da se srećemo
zamisli
ti voziš kola a ja stopiram
uđem
pogledamo se
i to je to:
stopijerka,
što bi rekla moja baba.
Milena Marković
