Neki kaluđer jednom reče Džošuu:
– Tek što sam došao u ovaj manastir. Molim te da me podučiš.
Džošu odgovori:
– Da li si pojeo svoju porciju pirinča?
– Jesam – odgovori kaluđer.
– Onda – reče Džošu – idi i operi činiju.
U tom trenutku kaluđer se prosvetlio.
Mumonov komentar: Džošu je čovek koji otvara usta i pokazuje srce. Ako kaluđer nije dokučio istinu, onda je od zvona pomislio da je tepsija.
Sve je tako jasno,
A sve se tako teško vidi.
Ako shvatite da je glupo tragati za vatrom
sa upaljenom svetiljkom,
Pirinač će vam se brže skuvati.
