Znam ti mladeže
Koje u očima kriješ
ono neželjeno kad slutiš.
I znam ti drhtaj
na vrhovima prstiju
kada istinom najgorom
mi laž prećutiš.
Znam ti broj koraka kojim
neprobojne zidove rušiš
I znam ti ruke kojima
U zemlji jalovoj sve sakupiš
Vezujući
Drvo za kamen
Kamen za dušu
Dušu za nebo
Mene za sebe.
Al’ tebe ne znam i neću.
Znam ti miris znoja
Dok kožom
koži pretiš
Znam ti otrove surove
kojima se nedozvoljenom svetiš
Znam ti strahove strašne
Ispod pupka koje kriješ
Znam ti snove sve odreda
u kojima me uporno kuneš
Znam ti i usne lažljive
kojima obećanja pišeš
I nebu kad daješ drvo
I drvetu kad daješ koren
I korenu kad daješ mene
I meni kad daješ sebe.
Al’ tebe ne želim i neću.
Znam ti sve tuge mračne
Koje te živog jedu.
Znam ti i sreće koje ganjaš
Znam svaki trenutak
U kojem budan sanjaš
Horizonte bez trunke prašine
Znam ti i vatre
kojima slamaš
ono malo preostale tišine
Znam ti semenje
Iz kojega nebo
u visine dižeš.
Znam ti meso
Kosti
Žile
Znam ti ožiljke
Rečene i prećutane
Znam ti i one
Vesele trenutke pre kiše
Znam ti i kišu
Koju grlom gutaš
Poslednje kad je.
Al’ tebe ne znam i neću.
Znam ti sve noći
Duboke
Guste
I znam ti sve posrnule trenutke
pred zoru kad modrost
probija kroz pore.
Znam ti boje
muzike svake
i sve nijanse one tvoje sive.
Znam ti sve želje
koje su bile.
Znam i one
koje neće biti.
Sve ti znam.
Al’ tebe neću.
Bibelot de Verre
