Vesela nauka (4)
38.
P o b o ž n i g o v o r i
Bog nas voli, j e r nas stvori! —
»Čovek stvori boga!«— kažete na tu priču.
I zar ne treba da voli ono što stvori?
Zar treba čak, pošto to stvori da poriče?
To hramlje, to vraško kopito nosi.
39.
U l e t o
U znoju lica svoga
Da l’ treba da jedemo hleb naš, trudni,
U znoju rađe ne jedemo to
Po oceni lekara mudrih.
Sirijus miga: šta manjka stoga?
Šta njegov vatren mig nam maše?
U znoju lica svoga
Treba da pijemo vino naše!
40.
B e z z a v I s t i
Da on bez zavisti gleda: i da li ga poštujete
zato?
Al’ on se ne osvrće na to;
On ima oči orla za daljinu,
Ne vidi vas!—on vidi samo zvezde i visinu!
41.
H e r a k l i t i z a m
Svu sreću na zemlji,
Drugovi, daje rat!
Ako drug biti hoću,
Potreban je mač!
Sa dvojicom jedan je drug:
Svi pred nevoljom braća,
Isti pred nedrugom,
Slobodni od smrti mača!
42.
N a č e l o p r e v i š e f i n i h
Bolje još na nožnim palcima u hodu,
Nego k’o pas na svaku nogu!
Bolje kroz ključaonicu,
Nego kroz otvorena vrata mogu!
43.
H r a b r e nj e
Da li za slavom svesno težiš?
Onda na pouku pazi:
Na vreme se slobodno odreci
Časti.
44.
T e m e l j n i
Da li sam istraživač? Prištedite tu reč!
Nekoliko funti t e ž a k sam samo!
Ja padam, padam stalno već
I konočno na dno!
45.
Z a u v e k
»Dolazim danas, jer mi to danas godi!«
Pomišlja svako ko dolazi uvek.
Šta ga u brbljanju sveta to bode:
»Dolaziš prerano! Prekasno dolaziš tek!«
46.
S u d o v i u m o r n ih
Od sunca beže svi slabi oduveka;
Vrednost drveća njima je senka!
47
P r o p a s t
»On tone, pada sad« — rugate se tu i tamo;
Istina je: on se spušta vama;
Njegova najveća sreća nedaća mu posta,
Njegova prejaka svetlost za tamom vašom
osta.
48.
P r o t i v z a k o n a
Od danas na mojoj tankoj uzici
Oko mog vrata časovnik visi:
Od danas prestaje zvezda kret,
Sunce, kukurekanje petlova i sen,
I što ikad mi vreme objavi lepo
Sada je nemo, gluvo i slepo:
Ćuti mi priroda svaka
Od zakona i sata tika-taka.
49.
M u d r a c g o v o r i
Narodu stran, a narodu koristan ipak,
Idem putem, čas sunce, čas oblak —
I uvek preko naroda tog!
50.
Sad ima duha — kako dođe do toga da ga
nađe tu?
Jedan čovek izgubi zbog nje razum,
Glava mu beše puna zabave te:
Ženi ode mu glava — a vragu ne!
51.
S m e r n e ž e l je
»Neka se ključevi svi
Smesta izgube krti,
I u svakoj, ključaonici
Nek se kalauz vrti!«
U svako vreme misli svako
Ko je kalauz baš tako, tako.
52.
P i s a t i n o g o m
Ne samo rukom hartiju mrčim:
I noga želi da bude pisar. .
Čvrsto, slobodno i hrabro mi trči
Začas kroz polje, začas kroz papir.
53.
Lj u d s k i s u v i š e lj u d s k i
J e d n a k nj I g a
Melanholično plah dok gledaš unazad,
Verujuć’ budućnosti, i kada se usuđuješ sam:
Ah, ptico, da li da te smatram za orla?
Da li si možda Minervina ljubimica, sova?
54.
Mom č i t a o c u
Vilice dobre i dobar stomak —
To želim tebi stalno!
I ako si prevario moju knjigu,
Prevarićeš svakako i sebe sa mnom!
55.
R e a l i s t i č k i s l i k a r
»Potpuno verno prirodi!« — Kako će on početi:
Kad bi se priroda u slici morala svaki put
odagnati?
Beskrajan je taj najmanji deo sveta! —
Na kraju slika to š t o m u n a j m a n j e
s m e t a .
A šta se njemu dopada? To što će slikati
z n a t i !
56.
P e s n i č k a s u j e t a
Dajte mi lepak samo: ja ću time
Samome sebi drvo već pronaći!
Ako mislim to u četiri bezumne rime
Da stavim — nije baš ponos mali!
57.
I z b i r l j i v ukus
Da slobodno biram, kad bi mi se desilo,
Izabr’o bih rado neko mesto sebi
Usred samog raja neko mesto malo:
A radije još ispred rajskih dveri!
58.
K r i v i n o s
Taj nos uporno gleda
U zemlju, nozdrve se nadimaju —
Zato padaš, nosorože, bez roga,
Moj ponosni patuljče, stalno spreda stoga!
I stalno skupa nalazimo to:
Čestiti ponos i krivi nos.
59.
P e r o p i s k a r a
Pero piskara: rekao je to!
Da li sam proklet da piskarat’ moram?
I tako smelo grabim mastilo
I pišem crtama mastila k’o bore.
Kako se to zbiva, puno i široko!
Kako mi sve uspeva čime sada dišem!
Rukopis doduše ne prati baš oko —
Ali šta to smeta? Ko čita što pišem?
60.
V i š I l j u d i
Ovaj se penje—: treba hvaliti njega!
Ali onaj dolazi i to baš sa brega!
Taj živi bez hvale i lišen svega,
On je od gore, kraj večitog snega!
61.
S k e p t i č a r g o v o r i
Prođe života pola puta,
Kazaljka ide, seta ti dušu obuze svu!
Ona već dugo naokolo luta,
Traži i ne nalazi — da li okleva tu?
Prođe života pola puta:
Beše to bol i bludnja, čas za časom ode!
Šta tražiš još? Z a š t o , zašto lutaš?
Ja upravo tražim razlog i razlog tome!
62.
E c c e h o m o
Da! Ja znam odakle ničem!
Kao plamen nezasićen
Žarim se i žderem žurno.
Svetlost biva sve što taknem,
A ugljevlje što ostane:
Ja sam plamen zasigurno.
63.
Z v e z d a n i m o r a l
Unapred određen za zvezdani put,
Šta te se zvezdo tiče tama tu?
Kotrljaj se blaženo kroz ovo vreme!
Neka ti njegova beda ne bude breme!
Najudaljenijem svetu sjaj tvoj blista:
Sažaljenje za te treba da bude greh!
Samo jedna zapovest važi za te: budi čista!
Fridrih Niče
Prepev Vito Marković
