Ka­kva bi to tek knji­žu­ri­na bi­la, Bo­že Sa­va­o­te! Ako bi je iko ika­da za­vr­šio jer ko­li­ko god da je do­pi­su­je­mo, tek smo joj na po­čet­ku, u pre­dvo­ri­štu stra­ha, tre­pe­ta i mi­lo­sne nam sra­mo­ti­ce… Bi­la bi to knji­ga nad knji­ga­ma, oso­bi­to ako bi u njoj bi­li po­pi­sa­ni sa­mo naj­stra­šni­ji, a ti­me […]

Ne­što se iza br­da va­lja. Ne­što se iza br­da već do­va­lja­lo. Ili se odav­no do­va­lja­lo ono što je bi­lo iza br­da. Taj­no­vit je ovaj svi­jet. Oso­bi­to i osob­no su naj­taj­no­vi­ti­ji na­ši ućo­re­ni taj­no­vid­ci. Na­še lu­čo­no­še ko­je umje­sto pu­to­vo­di­telj­nog pla­me­na u de­sni­ci dr­že stu­lje­ni uga­rak… Taj­no­vi­ti su na­ši sve­dr­ži­te­lji ko­ji dr­že […]

Bio bih bo­lji od njih. Kad bih mo­gao. A mo­gao bih. Kad bih htio. A htio bih. Kad ne bi imao pa­met­ni­ja po­sla. Bi­li bi­smo bo­lji ne­go što je­smo. Sa­mo da ho­će­mo. A htje­li bi­smo kad bi­smo mo­gli. A ko zna da li mo­že­mo, jer ni­ka­da ni­je­smo ni pro­ba­li. A […]

Pa da, ne­gdje je već re­če­no: no­va go­di­na je uvi­jek no­vi po­če­tak za sta­re na­vi­ke… Ili, kao što je i red i obi­čaj u na­šim pra­znič­no pra­zno­gla­vim dr­ža­vi­ca­ma ko­je će­mo i da­lje vo­lje­ti, ona­ko opa­ko, na pra­zan že­lu­dac: ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni… Ni­šta no­vo sem sta­re če­žnje u Ba­nja […]

Ponosni smo na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda… (Milo Đukanović) Re­kao je to, Srp­stva mi, ne­gdje oko ti­su­ću de­vet­sto de­ve­de­set i tre­će. Ili baš te go­di­ne. Da­tu­mi mi baš i ni­je­su ja­ča stra­na. Re­kao šta je mi­slio i ostao živ. Ri­ječ je osta­la. Iz­go­vo­re­na srp­skim […]

Fran­ken­štajn­či­ći. Šta bi dru­go bi­lo, ne­go to. Lut­ki­ce, vi­še smi­je­šne ne­go stra­šne. Pra­vlje­ne da po­slu­že svr­si. Pr­lja­vim po­slo­vi­ma. Pr­lja­vi­joj za­ba­vi. Naj­pr­lja­vi­jim iz­bo­ri­ma. Jed­no­stav­no: de­mo­kra­ci­ji. Lut­kar­skoj. Fran­ken­štaj­nov­skoj… U na­šem mat-cr­nom, zga­slom, po­ne­kad la­ki­ra­nom lut­kar­skom po­zo­ri­štan­ce­tu, ne­ma ni­če­ga osim ma­le­nih stra­ho­vi­to ljup­kih lut­ki­ca. Fran­ken­štajn­či­ći na po­zor­ni­ci, fran­ken­štajn­či­ći u gle­da­li­štu, fran­ken­štajn­či­ći na spo­red­nim […]

Ima tih đa­vo­ljih lju­di­na u na­šim go­ro­lo­mi­ja­ma ko­li­ko ho­ćeš. Kao da je, ne bi­lo joj pri­mi­je­nje­no, Ka­tun­ska na­hi­ja i nje­zi­na oko­li­ca ne­ka­kav Krip­ton, svi­jet iz­van i iz­nad svje­to­va, a ne ma­li dio ma­le­ne nam i ni­čim za­slu­že­ne ze­mlji­ce. Krip­ton je u naj­no­vi­jim vre­me­ni­ma, a sum­nja se da je i ra­ni­je, […]

Što bi rekao onaj iz Bosne ponosne: čojek da ne umre, crko bi… Od neke muke se onako, naprosto, čojeku, kako bih rekao, stuži. Smrkne. Smrači mu se vidik. Stuli mu se plamen. Malakše mu snaga. Može li Stari Vujadin ovo izdržati? Čitaće nekada neko u novoj zbirci ultraljubičastih epskih […]

Ptice rođene u kavezu misle da je letjenje bolest Alehandro Hodorovski Šta ćeš k nama, bijela vrano? Ko li te je namamio u naš kavez? Ako te nije namamio, šta te je kod nas ukavezilo? Vidjećeš i sama, bijela vrano, da ti među nama, crnim vranama, nije mjesto. Što vidiš […]

Mo­gla je ova ka­ža, da joj je bi­lo su­đe­no, da se zo­ve i dru­ga­či­je. Mo­žda su dru­go­vi Kur­ta i Mur­ta, a oso­bi­to ovaj dru­gi, do­sa­di­li i Bo­gu i lju­di­ma. Vje­ro­vat­no je­su: i onom glav­nom Da­si ko­ji je na ne­bu ili u ne­be­skoj ze­mlji ili usred ze­malj­skog ne­ba, i onim lju­di­ma […]