Otva­raš kon­zer­vi­cu sar­di­ne, ze­mlja­če, umje­sto da pro­pet na bi­je­lu la­đu pe­caš na pla­voj pu­či­ni… Mac­kaš uže­glo ulje iz po­me­nu­te kon­zer­vi­ce, uže­gli ze­mlja­če, umje­sto da sr­ku­ćeš de­sti­lat či­ste po­ma­me na po­me­nu­toj bi­je­loj la­đi, usi­dren ne­gdje na po­me­nu­toj pla­voj pu­či­ni… Za­va­ra­vaš ozvje­re­nu glad po­me­nu­tom kon­zer­vi­com, po­me­nu­te ba­ja­te sar­di­ne u po­me­nu­tom uže­glom ulju, […]

Pret­po­sta­vlja se da je još uvi­jek ov­dje. Još uvi­jek me­đu na­ma. Iako smo se na­da­li da ni­je. Iako smo bi­li si­gur­ni da je svr­še­no s njim i da smo ga se ko­nač­no oslo­bo­di­li. Da smo iz­ba­ci­li i taj ka­men­čić iz ci­pe­le. Ka­men­čić ni­je va­žan uko­li­ko ne žu­lja. A on nas […]

Ma­ši, ma­ši alaj-bar­ja­kom, kao i svi za­vi­sni­ci od ne­za­vi­sno­sti, moj za­vi­sni­če, moj ne­su­đe­ni ze­mlja­če. Ma­hao bih i ja, ne­go me je ne­što za­bo­lio zub, a znaš ka­ko je stra­šno kad zub za­bo­li… Ma­ši, ma­ši, ure­še­nim bar­ja­či­ćem, mo­ja sna­go pa­tri­ot­ska, mo­ja za­vi­sna ne­za­vi­sno­sti, moj po­no­som po­sti­đe­ni ko­ba­ja­gi ze­mlja­če. Ma­hao bih i […]