Tag: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Cvijeće zla

Ta­ko ti je to, ze­mlja­če, za­že­liš da opje­vaš gor­sku lje­po­tu u je­se­njem va­tro­me­tu, po­že­liš da se zdi­viš gor­štač­koj zdra­voj sna­zi i či­stom ži­vo­tu, za­u­miš da u her­ba­ri­ju­mu du­še po­hra­niš la­ti­cu Ivan-be­go­ve ru­že što je iz­ni­kla ne­gdje u mo­rač­kim pla­ni­na­ma, oza­riš se do­bro­tom lju­di ko­jih još uvi­jek ima i ko­jih će […]

Art

Bibliotekar

Nje­gov brat Bla­ško, grad­ska du­go­no­ga hi­je­na i ka­ma­taš, ka­že mi la­kon­ski sr­ku­ću­ći ohla­đe­ni espre­so u Grad­skoj: -Smje­stio sam ga u naj­bo­lju bol­ni­cu za te slu­ča­je­ve. Vi­še mu ni­šta ne mo­gu. Je­bi ga. Osta­vlja me za sto­lom. Raz­mi­šljam o Bla­ško­vom bra­tu, do­bro­du­šnom bi­bli­o­te­ka­ru ko­jem su oči če­sto oti­ca­le i su­zi­le. Ka­ko […]

Art

Trijade – Džin i Dželati

Džin Ima u njegovom kosmosu, među lišćem na granama, i porodica skitača. Ima veselog žagora, grozdova radosti ili vjetrovitog huka i tugovanki. Ima i lakih snova i razbucanih kesa. Ima i divljenja i prezira. Iznikao ko zna kad, oko njega nikao grad i zaspala grobišta. Čuva ih svojom krošnjom, drži […]

Jasan Pogled

Stid naš nasušni

Dobar čovjek može se postidjeti čak i pred samim sobom A.P.Čehov Znam, zemljače, da je deplasirano pisati, recimo, o stidu, u vremenu zastiđa ili bestiđa, zavisi od perspektive. A perspektive u besudnoj zemljici i besudnim zemljama su zastidne ili bestidne, u zavisnosti, opet od perspektive iz koje gledamo… Znam, zemljače, […]

Art

Trijade – Čuvarka i čobani

Čuvarka Samo su izabranici mogli da uživaju u njenoj užasnoj ljepoti. I to samo ljeti kad sunce izbulji ognjeno oko. Znala je da prođe sredinom puta blistava i sjajna. Ili da zastane, pritajena u hladniku, odmarajući nabrekli život. Za njom je vijugalo divljenje i strah. Nema junaka koji joj se […]

Art

Samoubistvo

On je lijep čovjek, pravi frajer, neodoljiv ženama kao recimo Bred Pit ili neki slični holivudski mamlaz. Ona je užasna žena, pravi-pravcati tenk ili samohotka pod čijim gusjenicama se drobi put kojim prolazi. Naduvena zlom. Do podne mrzi sebe, od podne cijeli svijet, kako su to govorile zlobne komšinice načičkane […]

Jasan Pogled

Od­la­ziš, jer ni­je­si ro­đen za to i ne­maš pra­va da ba­ciš ži­vot na bu­nji­šte

  Prepuna čaša Osje­ćaš da je pre­vi­še. Da je su­vi­še pra­zni­ne u ovom pre­na­tr­pa­nom sku­če­nom svi­je­tu. I znaš da tre­ba da odeš. Da spa­ku­ješ što imaš i da odeš bez po­zdra­va. Čak i da šmug­neš kao gu­šte­ri­ca pod ka­men, sa­mo da ne bu­deš ov­dje. A la­ko ti je spa­ko­va­ti či­stu […]