Jasan Pogled
Mešanje enterijera i eksterijera u kući Isakovića Poetika svakodnevnog prostora i načina na koji je on prikazan u romanu Seobe Miloša Crnjanskog u većoj meri zavisi od vizure likova koji sa nalaze u njemu. U opisu prostora doma Vuka Isakovića karakteristično je prožimanje unutrašnjeg prostora sa spoljašnjim. Već u prvoj […]
Uopšte uzev, može se reći da u romanu Seobe (1929), erotsko na određen način biva usko skopčano sa prestupom, te kao takvo zadobija i jedan bitan transgresivni karakter. O prestupu usko skopčanom sa zabranom, inače, pored ostalih autora podrobno je pisao Žorž Bataj u studiji Erotizam, te će nam neki […]
Prikaz Peulić, Nikola (2024) Diabolus in formae animalis: bestijarijum Romana o Londonu Miloša Crnjanskog.Kragujevac, Filološko-umetnički fakultet. Stvaralaštvo Miloša Crnjanskog ne prestaje da izaziva nova čitalačka i istraživačka interesovanja, što potvrđuju i čitave nove monografske studije veoma mladih istraživača, kakva je i monografija Diabolus in formae animalis: bestijarijum Romana o Londonu […]
1. Prepoznajući želju pripovedanja kao potrebu za „rasprostiranjem mreža”, za nastavljanjem „u različitim pravcima”, a želju priče „kao potrebu za tačkom”, za smrću glavnog junaka Romana o Londonu, Milo Lompar je Rjepninovu misao o samoubistvu s početka romana označio kao nultu tačku, kao apsolutnu tačku kojoj priča teži, jer, sem […]
Tekstove posvećene Rijeci Miloš Crnjanski je objavljivao u periodici tokom 20-ih godina XX veka dok je radio kao novinar. Pisac Dnevnika o Čarnojeviću je bio posvećen novinarstvu i video ga je kao važan i vredan aspekt svog stvaralaštva: „Žurnalističkom radu pisac je posvetio znatan deo svoje stvaralačke usredsređenosti i energije, […]
. Čitanje Crnjanskog, osim u slučajevima koji se ne računaju, hermeneutički gledano – uvek je „delo ljubavi”. Ali, ako bismo se pri čitanju Crnjanskog upustili u ljubav (koja nikada nije „tema” i nikako „motiv”), gotovo je sigurno da to nešto „ljubavno” ne samo da ne bismo nalazili na istim mestima, […]
Tih dana, pored mog novog anđela čuvara, Karin Nordstroem, ja u Rimu, skoro svako veče, imam da slušam i ono, što mi njen rođak govori, telefonom — ne znam zašto. Da su Šveđani, imućni, a osim toga i snobovi, tako, da ne pitaju šta telefonski razgovori, dugi telefonski razgovori — […]
Monsieur Marie Henry Beyle, to jest Stendhal, obožavalac Napoleona, ljutio se na gospođu de Stael, koja nije bila obožavalac Napoleona. Samo, da odmah dodam, Stendhal se nije ljutio na tu gospođu, zbog onog što je pisala o njegovom idolu, Napoleonu, nego zbog onog što je pisala o Rimu. O fontani […]
Na početku poglavlja Pariz (I) – Pisma iz Pariza, iz 1921. godine – Crnjanski piše: „Pariz treba da zapali. Tako su mi bar svi rekli.“1 Dve kratke rečenice dovoljne su da ocrtaju prestiž koji je Francuska imala među srpskim intelektualcima, a koji svoj vrhunac doživljava u godinama nakon Prvog svetskog […]
Top, koji je u Rimu oglašavao podne, odjeknuo je, kao grom, sa Janicula. Oficiri onda predlažu da se ide nekud, dole, u Trastevere, i ruča, a da se San Onofrio, sa relikvijarom Tassa, pregleda posle ručka. Iako se nikom ne odlazi odatle, gde je hladovina, polazimo najzad i pešačimo do […]