Jasan Pogled
Ne verujem da je mogućno prevoditi Džojsa a da se na neki način ne prenese stil irske misli, dablinski humor, čak i po cenu da se mnoge reči ostave u izvornom, engleskom obliku ili da se doda mnoštvo objašnjenja u fusnotama1. Pa ipak, upravo nam Džojs pruža značajan primer prevoda […]
Šta povezuje Džejmsa Džojsa, Virdžiniju Vulf i Vilijama Foknera? Andre Blajkasten tvrdi da su „među najvećim romanopiscima svog vremena, Džojs, Vulfova i Fokner… jedini koji su nastojali da ostvare psihogram, jedini koji su prizvali iluziju misli uhvaćenih kako teku“ (Bleikasten, 82–83)1. Sličan odgovor se u stvari gotovo podrazumeva već pola […]
Jedino na svetu što je, možda, plodnije od veze tela, to je veza duhova. M. Ristić (1924) Looking back now in a retrospective kind of arrangement,all seemed a kind of dream. Dž. Džojs (1922) I „Telefonska centrala“: Ristićev pogled na Dž. Džojsa Kada je u decembru 1924, u „Komentarima“ objavljivanim […]
U delu Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora, Mišel Fuko navodi da se disciplina kao tehnologija ili anatomija vlasti ne upotrebljava isključivo u zatvorima, već u svim tipovima institucija, čime se doprinosi nastanku disciplinskog društva (Fuko 1997: 203-209). Disciplinsko društvo kao svoj glavni cilj ima potčinjavanje pojedinaca, i u tu svrhu […]
Komika gesta, pokreta i čovekovog fizičkog obličja u romanu Uliks Džejmsa Džojsa Roman Uliks Džejmsa Džojsa objavljen je 1922. godine, na vrhuncu modernističkih eksperimenata, u dobu kada je za pristojnog pisca već bilo nepristojno da napiše pravoverni realistički (komunikativni) roman. Naravno da irski pisac neće to ni pokušati. Umesto toga, […]
Godine 2016. obeležava se stogodišnjica prvog objavljivanja romana Portret umetnika u mladosti, irskog pisca Džejmsa Džojsa. Iako se smatra jednim od najznačajnijih dela britanskog modernizma Portret nosi obe- ležja dveju književnih tradicija, realističke u okviru koje je ispričana priča o junaku i njegovom mestu u društvu, i modernističke koja je […]
Gotovo da bi se svaki iole ozbiljniji ljubitelj ili proučavatelj Jamesa Joycea našao u iskušenju da se u tekstu, ma kakav on bio – prigodni, stručni, naučni, ili, čak, s pretenzijom da pronalazi nešto novo što niko drugi dosad nije uspio otkriti u beskrajnim arhipelazima Joycevog djela – poigra sa […]
ponovo izdato 1934.g. uz dozvolu autora (2 avenue St. Philbert, Passy, Paris, 2. april 1932) Dragi gospodine Serf, Zahvaljujem Vam mnogo na poruci koju mi je preneo gosp. Robert Kastor. Pitate me za detalje priče o izdavanju Uliksa i, s obzirom da ste odlučni da se borite za njegovu legalizaciju […]
Fokus desete epizode Uliksa, označene u homerovskom kontekstu kao „Lutajuće stene”, čine lokacije, mesta i prostori, a unutar njih pokreti ljudi ili objekata, pre svega u okvirima Dablina. U centru pažnje je užurbani grad predstavljen kolektivom svojih građana, dok su pojedinačni likovi marginalizovani. Za razliku od prethodne, „statične” epizode koja […]
Igrom nasumičnih slučajeva, u potrazi za poslom, jedan se zaljubljeni profesor koncem 1904. i početkom 1905. godine našao u Puli, u gradu – ratnoj luci, za koju do tada nikada nije čuo, nije znao da uopće postoji. „I am Joyce – James Joyce, your teacher of English language“, nonšalantno se, […]