Jasan Pogled
Posle dvadeset godina patnji i neobične pustolovine, Odisej, Laertov sin, vraća se na svoju Itaku. Gvozdenim mačem i lukom izvršava pravednu osvetu. Iznenađena i preplašena, Penelopa se ne usuđuje da ga prepozna i, da bi ga iskušala, cilja na tajnu za koju znaju njih dvoje, samo njih dvoje: da njihovu […]
Jedna od ulica koje se ukrštaju, možda Andes ili San Huan ili pak Bermeho; nije važno. U nepomičnosti predvečerja Esekjel Tabares čeka. Sa ugla ulice može osmatrati, a da ga niko me primeti, otvorenu kapiju velike zgrade koja se nalazi na stotinak koračaja. Nije nestrpljiv, ali s vremena na vreme […]
Razapinju me, a ja moram biti krst i čavli.Pružaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.Obmanjuju me, a ja moram biti laž.Peku me, a ja moram biti pakao.Moram da veličam svaki trenutak vremenai da mu budem zahvalan.Moja hrana su sve stvari. Tačan zbir vasione, poniženje, radost.Moram opravdati onoga koji mi […]
Ravnica koja čeka od iskoni. Iza poslednjih stabala breskvi, koje rastu pored vode, veliki beli konj sa pospalim očima čini se da ispunjava jutro. Izvijen vrat, kao na persijskim minijaturama, bujne grive i repa. Prav je i čvrst, a načinjen je od dugih krivih linija. Sećam se čudnog Čoserovog stiha: […]
Šta je nesanica? Pitanje je retoričko; odveć dobro znam odgovor. To je strahovati i brojati u gluvo doba surove, neminovne otkucaje, to je pokušavati, sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici […]
Tvoj je sada, Abramoviču, taj čudni ukus smrti, koji nikome neće biti uskraćen. On će mi biti podaren u ovom domu ili sa one strane mora, na obalama tvoje Rone koja neumitno teče kao ona druga starija Rona, Vreme. Tvoja će biti i izvesnost da Vreme zaboravlja svoje jučerašnjice i […]
…Čas je bez senke. Bog Melkart vlada kartaginskim morem sa vrhunca podneva. Hanibal je Melkartov mač. Tri fanege zlatnog prstenja od Rimljana što izgiboše u Apuliji, šest puta po hiljadu, bejahu stigle u luku. Kad jesen bude u grozdovima, kazivaću u pero svoj poslednji stih. Neka je slavljen Baal, bog […]
Pred zoru sam sanjao jedan san koji me je izmučio, a koji ću pokušati da ispričam po redu. Rodili su te tvoji preci. Na drugoj strani pustinja nalaze se neke prašnjave dvorane ili, ako hoćete, neki prašnjavi magacini, a u tim dvoranama ili magacinima nalaze se paralelni nizovi školskih tabli […]
Gomila prašine nakupila se u dnu police, iza poređanih knjiga. Moje oči je ne vide. Napipao sam paučinu. To je najsićušniji deo spleta koji nazivamo svetskom istorijom ili kosmičkim procesom. Deo je spleta koji obuhvata zvezde, umiranja, seobe, plovidbe, mesec, svice, bdenja, karte, nakovnje, Kartaginu i Šekspira. Deo spleta su […]
Zovem se Otto Dietrich zur Linde. Jedan je od mojih predaka, Cristoph zur Linde, poginuo u konjičkom jurišu koji je odlučio o pobedi kod Zorndorfa. Moga su pradeda po majci, Ulricha Forkela, ubili francuski slobodni strelci, u šumi Marchenoir, poslednjih dana 1870.; satnik Dietrich zur Linde, moj otac, istaknuo se za opsade […]