Ime: -Na­to­je. Pre­zi­me: -Na­to­vić. Na­di­mak: -Mi­lo Da­tum ro­đe­nja: -Ima ih tri. Bi­će i če­tvr­ti. Da ne na­bra­jam ra­di ušte­de vre­me­na i pro­sto­ra… Mje­sto ro­đe­nja: -Na vrh mi je je­zi­ka. Jed­no je­zi­vo­i­di­lič­no mje­sto pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Pod­go­ri­ce. Ne­će­te mi za­mje­ri­ti što sam tre­nu­tač­no za­bo­ra­vio… Vi­si­na: -Dva i po me­tra. Ma­da još […]

Sje­ćaš li se još uvi­jek ovo­ga, pam­tlji­vi ško­lo­va­ni ze­mlja­če? Ili ni te­bi, ni me­ni vi­še ni­je do to­ga? Mi­slim—do pam­će­nja i ne­ka­kve ško­le, ko­ju, ru­ku na sr­ce, ni­ka­da ni­je­smo ne­što ni vo­lje­li. Sad ko je kriv to­me, Bog će zna­ti. Vje­ro­vat­no—mi. Naj­lak­še je, te­ško na­ma, na nas sva­li­ti svu kri­vi­cu. […]

La­ko je mno­gi­ma i ta­mo nji­ma, moj ze­mlja­če! Nji­ma vri u li­va­di, ko­šni­ci i am­ba­ru, a me­ni u gla­vi kao u ko­šni­ci! La­ko je nji­ma, ro­đa­če, oni vr­ca­ju med sa po­lja me­do­no­snih, a ja ci­je­dim bo­lje­ti­cu iz ubo­ge ča­ške… Sve po­vo­de­ći se onim se­li­mo­vi­ćev­skim sa­vje­tom, sje­ća­te li se, o za­bo­ga, […]

Bo­lje ti je da ne znaš, đe­ti­ću moj. Ne­zna­nje će te mo­žda sa­ču­va­ti ve­ćih is­ku­še­nja, jer je zna­nje od­vaj­ka­da i svu­gdje bi­lo sa­mo teg oko no­gu i ko­nop oko vra­ta. I pro­klet­stvo i stra­šna ka­zna. Kad bi znao bi­lo bi ti te­ško. Jer te­ška je mje­ra na­šeg pro­pa­da­nja. Kad bi […]

Daj ša­pu! Sje­di! Le­zi! Do­đi! Do­ne­si! Dr­ži ga! Mr­tav! Mr­tav. Mr­tav… Mo­žda ma­lo sup­til­ni­je, ali, su­štin­ski – isto. Na­u­če ih da bu­du po­slu­šni i po­kor­ni. Zna se ko­ga i za ko­ga. Pa­žlji­vo se bi­ra i ra­za­bi­ra. Ne mo­že baš sva­ko bi­ti do­bar cir­ku­sant. Ima to ve­ze i sa ge­net­skim ma­te­ri­ja­lom, […]