Jasan Pogled
Gradovi kroz koje neću nikada proći Otisci stopala koji se neće Ukrstiti sa tvojima. I te malene zore koje kašljucaju Na ramenu. Sve to nije razlog da se ne nasmejem Obešenjački namignem. Znam te odavno, Svaku tvoju zamku primam Sa velikim- hvala Na modrocrvenim usnama Zauvek utisnutim U Tvoje čelo. […]
Znam da si me posetio u snu Jednog običnog dana Dok pokušavah Da se sakrijem od svih. I od tad Uvek te osetim Na vrhu trepavica Kako nestrpljivo čekaš Da oči sklopim. Jasna Đurđić
probudio sam se suha grla i vidio da je paprat mrtva biljke u loncima žute kao kukuruz; ostavila me žena i prazne me boce kao iskrvarena tjelesa okruživahu svojom neupotrebljivošću; ipak, sunce je još bilo snažno, i ceduljica moje gazdarice provirivaše ispod vrata nenametljivim žutilom; sad bi izvrsno došao kakav […]
Raspisujemo konkurs za nastup na festivalu POEZIJA GRADA. Pozivamo pesnike i pesnikinje da se prijave preko mejla: kontakt@poezin.net Festival POEZIJA GRADA je tematski određen savremenom poezijom koja nastaje i izvodi se u velikim gradovima. Festival je takmičarskog karaktera i okupiće autore i autorke iz Beograda kao i iz drugih većih […]
Molila sam da me sačuvaš Baš onakvu kakva sam bila. Znaš ti dobro kakva. Ona ispod neba Pored kamena, Sa grumenom zemlje na dlanu. Ali, ne Morao si da poseješ opet Nešto nemoguće lepo I znao si da neću odoleti. Jasna Đurđić
Lagano sam je oženio Lagano i gorko oženio njenu ljubav Oženio njeno telo iz dosade i zabave Lagano sam joj prišao Polako i uvređeno sam joj došao u krevet Došao za njen sto iz gladi i navike došao da me nahrani Lagano sam je oženio bez ičijeg odobrenja ni sa […]
Opet repriza Ni za dlaku vuk ne promeni ćud. Samo sam krzna menjala A mislila da već sam Jagnje postala. Jasna Đurđić
XX Težo je lepši od reke koja protiče kroz moje selo, Ali Težo nije lepši od reke koja protiče kroz moje selo, Jer Težo nije reka koja protiče kroz moje selo. Na Težu su velike lađe. I njime još uvek plovi, za one koji u svemu vide nešto što ne […]
gotovo je zora ptice na telefonskoj žici čekaju dok jedem jučerašnji zaboravljeni sendvič u tiho nedeljno jutro. jedna cipela u uglu stoji pravo druga leži na strani. da, neki životi stvoreni su da budu straćeni. Čarls Bukovski
Šta radiš tu Gde nema Ni šuma Ni krika Ni vetra? U danu – prolazu Za nigde. Sobom zabavljena Zadavljena Osmeh te ne nalazi Dodir odavno ne pohodi A prozeblo, Plašljivo srce Kao da još kuca. Jasna Đurđić