Nosio sam titulu Pesnika
možda to i bejah
neko vreme
Titula Pevača
beše mi ljubazno dodeljena
iako sam tek pevušio
Dugo su me znali kao Monaha
brijao sam glavu i nosio mantiju
i ustajao rano
Mrzeo sam svakog
a delovao srdačno
i niko me nije prozreo
Moja reputacija
Zavodnika beše lakrdija
Gorko sam se smejao
tokom deset hiljada noći
koje sam proveo sam
Sa trećeg sprata
iznad parka Portugal
gledam sneg
kako pada po ceo dan
Kao i obično
ovde nema nikog
Nikad nikog nema
Milostivo
unutrašnji razgovor
gasi se
pod belinom zimske buke
„Ja nisam ni um
ni intelekt
ni tihi glas iznutra…”
nestaje i to
a sada Pažljivi čitaoče
zbog čega
u čije ime
dolaziš
da dangubiš sa mnom
u ovim raskošnim
i bledim carstvima
Besciljne privatnosti?
Leonard Koen
