Moje sviranje gitare isključivo je proizvod moje odlučnosti da istražujem, a ne bilo kakvog velikog majstorstva tehnike. Puno zvukova koje ja proizvodim na gitari možete napraviti vrlo lako. Samo moraš razmisliti.
Tom Morello, američki gitarista, pevač, tekstopisac i politički aktivista (RATM, Audioslave, Prophets of Rage, The Nightwatchman…) je bio jedinac, rođen u Harlemu(1964.), NYC, ali je odrastao u Libertyvilleu, Illinois. Njegovo odrastanje bilo je prilično jedinstveno: njegova majka Italijanka bila je aktivistkinja i takođe učiteljica u istoj školi u Libertyvilleu koju je on kasnije pohađao, a njegov zalutali otac bio je prvi veleposlanik Kenije u Ujedinjenim nacijama. Politika je bila svuda oko mladog Morella, ali i rock muzika (koju će vremenom obeležiti kao jedan od najboljih gitarista – jedinstvenog i kreativnog stila sviranja, zvuka sa mnogo feedbacka i nekonvencionalnog trzanja (pickinga) i tzv. tappinga (tapkanja po žicama)).
Morello je debitovao samo kao pevač u obradama benda Nebula, svirajući Led Zeppelin, Steve Miller Band i Bachman Turner Overdrive. Ali kad je kupio svoju prvu Kay električnu gitaru, a majka mu je kupila pojačalo, shvatio je to vrlo ozbiljno: njegov muzički ukus ubrzo je prerastao od čistog rocka (prvi singl koji je kupio bio je grupe Sweet – Desolation Boulevard) do više politički nabijenog (The Clash – Combat Rock). Dok je pisao vlastite pesme za sledeći bend, Electric Sheep (s Adamom Jonesom) na basu, rekao je da je na njega duboko uticala grupa Run DMC, a posebno DJ Jam Master Jay. Taj se uticaj može čuti u pesmama poput RATM-ove Bulls On Parade gde njegove gitarske solaže oponašaju DJ-jevo grebanje. Ipak, ispod svega toga, i dalje je voleo heavy i hard rock – Iron Maiden, Alicea Coopera, Led Zeppelin i Black Sabbath, čijeg gitaristu – Tonyja Iommija navodi kao jednog od njegovih najvećih uticaja kao pisca rifova.
Morellovo muzičko putovanje počelo je u mladosti kada je otkrio snagu električne gitare. Pod uticajem legendarnih umetnika poput Jimija Hendrixa i Eddieja Van Halena, razvio je jedinstven i inovativan stil sviranja koji je kombinovao elemente heavy metala, funka i rocka. Njegova upotreba nekonvencionalnih gitarističkih tehnika izdvojile su ga od njegovih kolega i donele mu reputaciju jednog od najinovativnijih gitarista svoje generacije. Tokom svoje karijere, Morello je koristio svoju platformu kao muzičar za zastupanje raznih političkih ciljeva i borbu protiv društvene nepravde. Inspirisan aktivizmom svoje majke tokom pokreta za građanska prava, bio je otvoreni kritičar vladine politike i borac za radnička prava. Morellovi tekstovi često se bave temama poput rasizma, siromaštva i rata, a njegovi nastupi uživo poznati su po svom snažnom i strastvenom izvođenju.
Prenos trećeg svetskog rata, treća runda
Dekada oružja zvuk izvan grada
Nema skloništa ako tražis senku
Ližem pucnjeve na nasilnoj šaradi
Dok se birališta zatvaraju kao mrtvaci kovčeg
Na istinu proždrtu
Tiha igra u senci moći
Monopolisan spektakl
Oko kamere na prerušenom izboru
Jeli to bila glumačka ekipa koja pali i poigrava se?
Ili lešinari što žude za krvlju i naftom?
Da, monopolisan spektakl
Oni drže uzde, ukrali su ti oči
Sve šaka goni, metke i bombe
Koji pune banke
Koji pune propise na zabavama
Više za Gorea ili sina narko-bosa
Ništa od gore navedenog, jebi ga, seci žicu
Gasi svetla, Gerila Radio
Pojačaj to sranje
Prijem, preuzeo sam frekvencije
Blokirajaći pojas
Krećem na DC
Daleko sma odmaknuo od bombardovanja MC-a
Zvuk oslobađanja mumije
Ko ih drži, proveri federalni dosije
Svi vi piskarala znate da je suđenje bilo namešteno
Vojska svinja pokušava da utisa moj stil
Pobij ih sve iz kutije, to je moj radio poziv
Gasi svetla, Gerila Radio
Pojačaj to sranje
Mora negde početi
Mora nekad početi
Koje bi mesto bi bolje nego ovde
Koje bi vreme biljo nego sada
Pakao nas sada ne može zaustaviti
Uticaj Toma Morella na svet muzike daleko je veći od njegovih impresivnih gitarističkih veština. Koristio je svoju umetnost kao platformu za društvene promene i nadahnuo je bezbrojne obožavaoce i kolege muzičare da preispitaju status quo i teže pravednijem i ravnopravnijem društvu. Svojim inovativnim stilom sviranja, politički nabijenim tekstovima i nepokolebljivim aktivizmom, Morello nastavlja ostavljati neizbrisiv trag u muzičkoj industriji i svetu uopšte. Različite publikacije smatraju Morella jednim od najvećih gitarista svih vremena. Časopis Rolling Stone uvrstio ga je na 26. mesto na svojoj listi 100 najvećih gitarista svih vremena 2011., ističući njegov inovativni stil sviranja i korištenje pedala za efekte za stvaranje jedinstvenih zvukova.
Bez obzira koliko se trudio, ne možeš nas zaustaviti sad
Bez obzira koliko se trudio, ne možeš nas zaustaviti sad
Mi smo otpadnici ovog atomskog doba
Ovog atomskog doba otpadnika
Otpadnici ovog atomskog doba
Ovog atomskog doba otpadnika
Još od prapovijesti i dana antičke Grčke
Ravno kroz Srednji vijek
Planeta Zemlja nastavljala je prolaziti kroz promjene
I onda je došla renesansa i vremena su se nastavila mijenjati
Ništa nije ostajalo isto, ali uvijek je bilo otpadnika
Kao poglavica Bik Koji Sjedi, Tom Paine
Dr. Martin Luther King, Malcolm X
Oni su bili otpadnici svoga vremena i doba
Toliko otpadnika
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Iz drugog sunčevog sustava mnogo mnogo galaksija daleko
Mi smo sila drukčije prirode
Novo glazbeno otkriće
I mi smo na ovoj glazbenoj misiji da pomognemo drugima slušati
I oturati od zemlje do zemlje pjevajući elektroničke napjeve kao Zulu narod
Otkrića
Uništite naše nacije
Uništite naše nacije
Sad su otpadnici ljudi s vlastitim filozofijama
Mijenjaju smjer povijesti
Obični ljudi poput tebe i mene
Mi smo otpadnici, mi smo ljudi
Sa svojim vlastitim filozofijama
Mi mijenjamo smjer povijesti
Svakodnevni ljudi kao ti i ja
‘Ajmo
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Pukni, vuci, udri, stavi strana hip-hopa
Jer kud smo krenuli nema stajanja
Pukni, vuci, udri, stavi strana hip-hopa
Jer kud smo krenuli nema stajanja
Pukni, vuci, udri, stavi strana hip-hopa
Jer kud smo krenuli nema stajanja
Pukni, vuci, udri, stavi strana hip-hopa
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo otpadnici funka
Mi smo učitelji funka
A ne praznog ispucavanja
Obdareni smo silom i vizijom elektronike
S basovima, ritmom, trubama i svojim vokalima
Jer svaki put kad uđem u ritam ispadne nešto novo
Bilo je vrijeme kad je naša glazba
Bila nešto zvano Bay Street beat
Ljudi bi se skupili od svuda
Da dođu na veliki zvuk
Morao si biti otpadnik u onim danima
Da čovjeka dovedeš do plesnog podija
Reci jam pušioničaru (jam)
Reci jam pušioničaru (jam)
Reci groove pušioničaru (groove)
Reci groove pušioničaru (groove)
Reci pleši pušioničaru (pleši)
Reci pleši pušioničaru (pleši)
Sad mrdaj pušioničaru (mrdaj)
Sad mrdaj pušioničaru (mrdaj)
Mi smo otpadnici funka
Kao student društvenih nauka na hvaljenom losanđeleskom Univerzitetu Yale, Morello se bacio i na levičarsku akademiju – tamo je, kako tvrdi, često vežbao gitaru osam sati dnevno. Njegova glavna gitara tada je bila metalna Gibson Explorer. Nakon diplome, Morello se preselio u LA kako bi se posvetio muzici kao karijeri, ali se našao nezaposlen pa se ponekad finansirao radeći kao egzotični plesač, tj. striper. Možete zaraditi pristojan novac radeći taj posao – ljudi rade ono što moraju, zaključio je tada Morello. Njegov tada najnoviji bend bio je onaj koji se zvao Lock Up, u kojem je bio bubnjar Brad Wilk, a kad su prekinuli, angažovao je poznanika Zacha De La Rochu, čijim se rimama divio. De La Rocha je doveo prijatelja basistu Tima Commerforda i legendarni bend Rage Against The Machine je rođen…
Predistorija benda RATM vraća nas u 1990. i govori nam o junaku ove priče sledeće – Tom Morello bio je jedan od gitarista u LA megapolisu, momak s harvardskom diplomom i ogromnim muzičkim talentom. Imao je viziju pretočiti tadašnje velike društvene nemire: Zalivski rat, kraj aparthejda i raspad SSSR-a – i svoja podsticajna iskustva kao kenijsko-američkog klinca iz predgrađa Illinoisa u grupu koja bi sintetizovala rock i rap muziku u nešto inherentno buntovno. Ili, kako je već to definisao u oglasu koji je postavio tražeći članove benda: tražim socijalistički orijentisanog frontmena koji voli Black Sabbath i Public Enemy. Godinu dana kasnije pronašao je svoju potpunu kreativnu nadopunu koja je delila njegovo razočaranje sistemom, anarhične interese i multirasna iskustva. Bio je to dvadesetjednogodišnji mršavi panker s neobuzdanim čuperkom dreadlocksa – Zack de la Rocha, momak neobičnog muzičkog ukusa koji se kretao od vatrenog be-bopa jazz legende Charlieja Parkera, preko benda Run DMC i na kraju hard core zvuka.
Tom pre nego što je krenuo u celu muzičku priču nije uzeo gitaru u ruke sve do svoje 17. godine – došao je do spoznaje da je jedini umetnik koji je tako kasno naučio instrument a bio uspešan – Robert Johnson. Kao mit i legenda bluesa, Robert Johnson je sumnjao da je prodao dušu đavolu za svoj muzički, gitaristički talenat. Moje sviranje je bilo dva sata dnevno pisanja pesama, smišljanja jedinstvenih zvukova, a onda mi je najdraža dva sata dnevno bilo samo improvizacijsko sviranje. U osnovi bih pretraživao skalu na radiju i otišao na nasumično odabranu stanicu – klasiku, jazz, new age, metal, šta god, pop – i jednostavno pokušao uklopiti bilo koju muziku koja dolazi iz zvučnika, samo nastavio okretati brojčanik i pokušati biti u različitim bendovima koje sam pronalazio na radijskoj skali, i to mi je stvarno pomoglo u sviračkom razvoju.
Ključne pesme koje su uticale na Toma Morella kao muzičara, gitaristu:
- Detroit Rock City grupe Kiss: Sve su ovo prelomni trenuci u mojoj evoluciji od obožavaoca, preko muzičara, do umetnika. Destroyer grupe KISS bila je prva ploča koju sam sam kupio, a Detroit Rock City je prva pesma na toj ploči, objašnjava Tom Morello uvodeći nas u svet pesama koje su uticale na njegovo poimanje muzike i razvoj kao umetnika, gitariste… Zbog svojih složenih kostima bili su moj omiljeni bend pre nego što sam čuo ijednu notu njihove muzike. Bio sam veliki obožavaoc stripova, pa je to za mene bio vrlo jednostavan prelaz na KISS. Težina muzike zaista mi je govorila, a beg od stvarnosti – predanost ovoj rock snazi koja je bila utelovljena u toj pesmi – to je, rekao bih, zapravo bio početak mog puta nastanjenja Duha Svetoga rock and rolla. Odrastao sam u krajnje konzervativnom, uskogrudnom predgrađu Chicaga gde nije bilo puno uzbuđenja. Naslovna strana albuma KISS bila je najuzbudljivija stvar koja se ikada dogodila. Sam pogled na to preneo vas je u ovaj mitski svet, ali to su bila stvarna ljudska bića koja su svirala instrumente. Polu mitološka komponenta pomogla je premestiti mnoge od tih predgrađa, teskobnih tinejdžera iz iste dosadne egzistencije. Obećavalo je svet koji je veći od onoga koji ste nasledili. Ova ploča je transcendentna jer je savršen spoj producentske (Bob Ezrin) briljantnosti i benda na vrhuncu moći.
- Anarchy in the UK grupe Sex Pistols: Sećam se da sam čitao o Sex Pistolsima u Creem magazinu i da sam se doslovno uplašio činjenice da oni postoje. Osećao sam sve nekako kao pretnju, gotovo kao da bih mogao biti ozleđen njihovim postojanjem. Onog dana kada sam kupio kasetu Sex Pistolsa i slušao Anarchy In The UK, sećam se da sam se u maminoj Hondi vozio do prijateljeve kuće. Stavio sam kasetu i slušao tu pesmu 20-ak puta – nisam ni ušao kod prijatelja. Samo sam sedio na ulici i slušao, i opet, nisam mogao verovati da postoji takva muzika. To me odmah nateralo da poželim biti u bendu. Kupio sam gitaru kad sam imao 13 godina, uzeo sam dva sata i onda je stajala u ormanu četiri godine potpuno netaknuta. U roku od 24 sata od slušanja Anarchy In The UK, bio sam u bendu. Nisam znao odsvirati notu, nisam znao odsvirati akord na gitari, ali sam idućeg dana otišao u dramski klub svoje škole i rekao: Osniva se punk bend. Ja sam gitarista. Ako želite biti u tome, dignite ruku, iskustvo nije potrebno. Ta pesma me doslovno naterala da budem muzičar. To mi je dalo otkriće da pesma može biti tako moćna bez dodataka za koje sam mislio da su potrebni za veliki rock and roll. Do te pesme mislio sam da trebaš imati gitaru Les Paula od 10.000 dolara, dvorac na škotskom jezeru, grupe i limuzinu – zaista sam mislio da sve to moraš imati pre nego što možeš stvarati rock and roll muziku. Slušao sam i šokirao se kad sam shvatio da ti ništa od toga ne treba. Sutra ćeš stvarati rock and roll muziku, to je ono što ćeš raditi. Tematski, iako sam volio hard rock i heavy metal pesme, uz nekoliko izuzetaka, nikad se nisam mogao povezati s tekstovima. Bilo je reči u tim lažnim pesmama obožavanja đavola, ili pesama o tome kako postoje grupnjaci i šta sve ne, ali bio sam u vlažnom podrumu u predgrađu Illinoisa, i nije bilo ni đavola ni grupnjaka u skorije vreme! Kad sam slušao tu pesmu, činilo mi se kao da je napisana negde u vlažnom podrumu. Govorila je istinu i prozivala ljude zbog njihovih sranja; gotovo je obećavala nasilje. To je bio potpuno novi način gledanja na ono što bi se moglo reći u pesmi. Podstaklo me da pomislim na ljude u tom bendu. Bilo je mislilaca u tom bendu. U tom bendu nije bilo zvezda. Bilo je ljudi koji nisu imali samo muzičke sposobnosti; oni su ljudi koji imaju ideje, i mislio sam da je to vrlo privlačno. To je jedna od onih pesama, čuvši je 90.000 puta, odradila je svoj posao kad je trebalo. Povesni kontekst te pesme je ono što je učinilo takvom nuklearnom bombom.
- Mr. Crowley Ozzyja Osbournea: Gajim samo najveću ljubav i poštovanje prema Ozzyju Osbourneu, ali odabrao sam ovu pesmu (Mr. Crowley) za gitaristu Randyja Rhoadsa(američki gitarista(1956.-1982.), jedan od osnivača i originalni gitarista heavy metal benda Quiet Riot, gitarista i koautor pesama za prva dva solo albuma Ozzyja Osbournea). Dok sam počeo svirati gitaru zbog jednostavnosti i lakoće pristupačnosti punk rock muzike, zavolio sam pokušaj da postanem vešt muzičar u velikoj meri zbog Randyja Rhoadsa. Pesma Mr. Crowley ima ne jednu, nego dve najveće gitarske solaže ikad snimljene. Randy Rhoads bio je poster koji sam imao na zidu dok sam vežbao osam sati dnevno. Promenilo je način na koji su ljudi gledali na gitaru, a sigurno je promenilo i moj život. U tim pesmama možete čuti njegovu predanost. On ima savršenu ravnotežu – vatrenost improvizacije, ljubav prema jakom rock and rollu i velike rifove – ali to je potpomognuto znanjem koje niko od njegovih kolega nije delio. To je kombinacija sposobnosti i ambicije. Moj veliki ujak Carlo Morello bio je violinista u Čikaškom simfonijskom orkestru 40 godina. Sećam se da je kao klinac uvek vežbao po kući, pa mislim da je možda postojala neka veza kad sam čuo za tog muzičara Randyja Rhoadsa koji nije samo partijao, nego je uvek postajao sve bolji. Moj veliki ujak bio je u simfoniji 30 godina dok je vežbao po kući, i uvek je pokušavao podići svoje sviranje kao muzičar. To sam osetio u Randyjevom sviranju, a trudim se održati tu vatru živom i u svojoj svirci.
- Cult of Personality grupe Living Colour: Iako mislim da je Cult of Personality lirski briljantna pesma i sjajno je što je pesma s takvim tekstom postala glavni deo MTV-a, odabrao sam je jer je srušila rasnu barijeru na rock radiju. Sve do Living Coloura, jedini Afroamerikanac na rock and roll radiju bio je Jimi Hendrix. Kao crnac koji je svirao električnu gitaru, živio sam pod duhom Jimija. U svakom cover bendu u kojem sam bio, neko bi uvek viknuo, Play Foxy Lady. Ako ste bili crni gitarista, verovatno ste voleli Hendrixa – što i ja jesam – ali nisam to mogao priznati, želio sam svirati Randyja Rhoadsa! Living Colour je to zauvek promenio i za to im se ne pripisuje zasluga. Pojavili su se neposredno pre nego što su Nirvana, Pearl Jam, Soundgarden i Jane’s Addiction promenili etos rock and rolla. Verujem da Living Color zaslužuje biti u tom broju jer su promenili lice rock and rolla. Nakon Living Coloura ta stigma je nestala. To je otvorilo put za grupu kao što je Rage Against the Machine ili grupu kao što je Soundgarden – bendove koji su imali obojene ljude u svojoj sredini. Do tada je na rock and roll radiju vladala prava segregacija poput apartheida.
- Loud Love grupe Soungarden: Gde Soundgarden ulazi u moje iskustvo je kada sam bio na turneji s tim bendom Lock Up. Kad ste na turneji u kombiju, pravilo je da onaj ko vozi bira muziku, jer ima puno dugih vožnji. Moj bend nije bio veliki obožavaoc Soundgardena, ali imao sam Soundgarden kasetu na kojoj je bila Loud Love i puštao bih je uvek iznova i iznova. Razlog zašto sam odabrao tu pesmu je taj što verujem da je Soundgarden, uz još jedan ili dva benda, otkupio hard rock i metal muziku. Do Soundgardena morali ste izabrati jedan od dva puta: ili ste morali voleti velike, monstruozne rifove Led Zeppelina i pevati o vilama i zmajevima, ili ste morali biti zajedljivi punk rock bend i stvarati poeziju koja je o stvarnom životu i možda vašem osećaju. Soundgarden je rekao: Jebi ga. Mi smo punk rock do srži, ali se ne sramimo što volimo Black Sabbath i Led Zeppelin. Loud Love je bila prva pesma koja me je naterala da shvatim da je moguće da se rock and roll okrene i da možete imati sve. Imao je stvari koje je imao Detroit Rock City, što je imao Anarchy In The UK – sve u jednom bendu; sve u jednoj pesmi. Uzeli su najbolje od muzike koju volim, ali su je proželi inteligencijom. U Soundgardenovom katalogu nema neugodnih tekstova, a to se ne može reći za neke druge bendove koji imaju sjajne riffove. Sećam se da sam čuo Loud Love i pomislio da daje jebenu robu na rock and roll nivou. Ipak, postojao je lirski kontekst koji me naveo da pomislim: Taj tip je pesnik.
- The Garden of Gethsemane grupe The Nightwatchman(Toma Morella): Ovu sam pesmu napisao 2002., pre nego što je izašla prva ploča Audioslavea. Chris(Cornell) je imao problema i nije ga bilo neko vreme. Otišao je i niko nije znao gde je. Nije uzvratio poziv ili poruku jako, jako dugo. Naravno, svi su bili zabrinuti, jer niko nije znao je li dobro, ali svi smo sumnjali da verovatno nije. Puno sam svirao The Garden of Gethsemane i moj omiljeni deo te pesme je tišina koja je utkana u nju. To je reflektirajuća tišina. Kad sviram tu pesmu uživo, dobar deo toga potpuno se odmaknem od mikrofona i prostorija zastane. Bez obzira na veličinu sobe, to je gotovo meditacija; niko ne diše. Dok ovu priču pričate svojim prijateljima, to je način da odate počast i da zajedno osetite delić tih trenutaka sumnje. Ta je tišina poput Getsemanskog vrta one noći kad su Isusovi sledbenici zaspali kad su mu bili potrebni.
- The Ghost of Tom Joad(Bruce Sprinsteen & Tom Morello zajedno na bini u Anaheimu 2008.): Do Brucea Springsteena sam došao prilično kasno, tokom vrhunca albuma Born in the USA bio sam na drugom putu i nisam ga baš shvatao kao umetnika. Prvi put sam ga vidio na koncertu Sting & Friends Amnesty Internationala 1988. koji je prikazan na HBO-u. Bilo je to na fudbalskom stadionu u Argentini i potpuno me je oduševilo; Plakao sam tokom predstave. Mislio sam da je pop umetnik, ali bio je tako moćan izvođač i zbog toga sam se osećao kao da u svetu ponovno postoji nada. Izašao sam sledeći dan i kupio Darkness on the Edge of Town, i činilo mi se kao da je iz istog malog grada kao i ja, delili smo stvari u tim tekstovima: oboje imamo problema s ocem, zarobljeni smo u gradu koji te mrzi itd. Njegov akustični album, The Ghost of Tom Joad, bio je zaista jedna od glavnih stvari koje su me podstakle da počnem pisati akustičnu muziku. Pomoglo mi je da se vratim na Dylana i Woodyja Guthrieja i Phila Ochsa i Petea Seegera i tu dugu tradiciju akustične protestne muzike. To je pokrenulo drugi, vrlo živahan život za mene kao umetnika – snimio sam četiri ploče, obišao svet, svirao na svim protestima i barikadama – to u određenoj meri mogu pripisati akustičnoj pesmi The Ghost of Tom Joad, ali ovo sam izabrao za električnu pesmu. Od toga da nisam znao ko je Bruce Springsteen, postao sam najveći obožavaoc Brucea Springsteena na svetu, da bih se 2008. godine, u Anaheimu, našao na pozornici s E Street Bandom koji je svirao The Ghost of Tom Joad. Rage Against the Machine su napravili obradu te pesme, a i ova verzija je hibrid, to je rockerska verzija. Imao sam sreću biti deo nekih transcendentnih trenutaka na pozornici, a verzija koju sam napravio s Bruceom te večeri visoko je među tim trenucima. Nikada nisam osetio nešto slično. Bruce voli menjati tonalitet pesme satima pre nastupa, i bilo mi je tako neugodno svirati i pevati, pa sam ispio pola boce Jamesona sam iza pozornice dok sam pokušavao skupiti hrabrosti i zapamtiti akorde. Kada smo svirali tu pesmu, pružila je sinergiju koju niko od nas nije očekivao. Zatim je došao gitaristički solo i Bruce mi je samo rekao da nastavim. Obično ih u svojim gitarskim solažama pokušavam spakovati u osam taktova, ponekad četiri – retko 16 – ali ovo je bilo 82 takta. Nastavio je spiralno i ja sam bio u nekoj vrsti Coltraneovog prostora u kojem nisam znao šta se događa, samo sam kanalisao te duhove.
- Battle Sirens – Knife Party & Tom Morello: Ova pesma je napravljena za The Nightwatchman records. Bio sam usred snimanja pete ploče, imao sam hrpu folk-rock pesama koje su bile jako dobre, i mislio sam, Napravio sam četiri takve ploče, obišao sam svet s tim, ali sada Želim se gurati. Sedio sam u ovom studiju sa svojim prijateljem – on je stvarno cool tip koji nosi sve crno i zove se Bull Shark – zamolio sam ga da mi pusti nešto što nikad pre nisam čuo, a on mi je pustio Centipede od Knifea Partyja. S mojim razumevanjem elektronske muzike u to vreme, rekao bih pre nego što sam čuo tu pesmu da je mrzim. Za mene je to bila samo italijanska taksi muzika i činilo mi se kao da je za jednokratnu upotrebu. Odsvirao je Centipede, a zatim je krenuo na Skrillexovu Scary Monsters and Nice Sprites, a ja sam pomislio Ti momci vole Tool. Mogao sam čuti u muzici da, iako nije bilo gitara, postoji ista vrsta težine, napetosti i opuštanja, i snage. Počeo sam kopati i onda sam došao do momaka iz Knife Partyja. Naravno, bili su upoznati s mojim katalogom, pa smo napravili Borbenu sirenu. To je bila iskra za pokušaj stvaranja novog žanra muzike; onaj u kojem ne znaš gde završava električna gitara, a počinje EDM. Tokom cele svoje karijere trudio sam se da moja gitara zvuči kao druge stvari, baš kao Crystal Method i The Prodigy.
Ključne pesme Morellovog najznačajnijeg benda, RATM, one koje na najbolji način prikazuju njegov autorski, gitarski rad:
Know Your Enemy(Upoznaj svog neprijatelja) bio je prvi singl objavljen s debi albuma Rage Against the Machine. Pesma je snažna optužba protiv vlade i vojno-industrijskog kompleksa koji je oblikovao američko društvo (prezentovana u muzičkom smislu moćnom rafalnom paljbom i snagom Molotovljevog zvučnog koktela koji se sastojao od fuzije heavy metala, punk rocka i hip hopa). Uvodni riff je iskrivljeni gitarski riff koji je odmah prepoznatljiv svakome ko je ikada čuo pesmu. Stihovi su poziv na oružje za svakoga ko se ikada osećao potlačenim od strane društva, podstičući ih da ustanu protiv svojih tlačitelja. Refren, koji sadrži nezaboravne rečenice Vreme je da se vrati snaga / Vreme je da zauzmemo stav, sažima poruku pesme.
Bulls on Parade(Bikovi na paradi) bio je drugi singl objavljen s drugog albuma Rage Against the Machine, Evil Empire. Pesma je oštra kritika vojno-industrijskog kompleksa i političara koji ga podržavaju. Uvodni riff je isprekidan, staccato gitarski riff koji daje ton ostatku pesme. Stihovi su poziv na akciju za svakoga ko se želi suprotstaviti moćnicima, podstičući ih da pođu s tim sada i bore se za svoja prava. Refren, koji sadrži ponovljenu rečenicu Bikovi na paradi, snažan je podsetnik na militarističku prirodu društva u kojem živimo.
Prvi singl Killing In The Name(Ubijanje u ime…) postala je himna, ispostaviće se besmrtna i bezvremenska, koja im je donela veću slavu nego što je imao aktuelni predsednik. Pesma koja sadži 16 puta ponovljenu reč FUCK čak je necenzurisana puštena na BBC Radio 1. Killing in the Namenapisana je u ključnom trenutku novije američke istorije. Premlaćivanje crnog policajca Rodnija Kinga marta 1991. od strane belih kolega razljutilo je naciju nakon što je emitovano preko svih vesti. Bila je to epizoda u bogatoj istoriji savremene američke demo(n)kratije koja se sjajno i direktno uklapala u priču o RATM, radikalnu muziku rep ekipe koja je ustala protiv svih društvenih i političkih nevolja sveta. Formirani u losanđeleskom okrugu Orange, Kalifornija, godine 1991., od strane pevača Zack de la Rocha, (sina čikaškog umetnika i unuka meksičkog revolucionara) i gitariste Toma Morella (nećaka prvog kenijskog predsednika), Rage Against the Machine pokreću već naredne godine pravu malu revoluciju debi albumom Rage Against the Machine (1992.)i kultnim singlomKilling in the Name, moćnom kombinacijom panka, hard kora i hip hopa, otvorenim napadom protiv rasizma i američkih licemernih sigurnosnih agencija. Radijska zabrana pesme i cenzura spota samo su još dodatno pojačali snagu i poruku ove brutalno iskrene, vanvremenske, univerzalne revolucionarne poruke o potrebi buđenja svesti i pobune, jednom od najenergičnijih i najbeskompromisnijih u istorili rokenrola.
Osim pisanja pesama, Rage Against the Machine takođe je preuzeo aktivnu ulogu u političkim pokretima za društvenu pravdu te su njihovu muziku i popularnost koristili kao oružje protesta. Vodeća pesma sa njihovog istoimenog debitantskog albuma – RATM, Bombtrack, daje ton bendu i njegovoj muzici, podstičući slušaoce da preduzmu akciju za društvenu promenu. Jedinstveni zvuk Ragea uključuje inventivan rad na gitari, teško bubnjanje i ljuti, borbeni rap.
Freedom(Sloboda)je poslednja pesma na debi albumu Rage Against the Machine. Pesma je žestoka kritika kapitalističkog sistema koji je zavladao svetom. Uvodni riff je mahniti gitarski riff koji daje ton ostatku pesme. Stihovi su poziv na oružje za svakoga ko se ikada osećao potlačenim od strane sistema, pozivajući ih da se bore u ratu, jebeš normu. Refren, koji sadrži nezaboravne stihove Ljutnja je dar / I verujem da je moj, sažima poruku pesme. Pesma je optužba protiv društva u kojem živimo. Know Your Enemy nas podstiče da se dignemo protiv naših tlačitelja, Bulls on Parade nas podseća na militarističku prirodu našeg društva, a Freedom je poziv na oružje protiv kapitalističkog sistema koji dominira našim životima. Zajedno, ove pesme tvore snažnu izjavu o svetu u kojem živimo i potrebi da se borimo za bolju budućnost. Muzika Rage Against the Machine imala je dubok uticaj na svet muzike i društvo u celini. Jedinstveni zvuk benda i politički nabijeni tekstovi nadahnuli su bezbrojne druge umetnike i pomogli u oblikovanju načina na koji razmišljamo o politici i društvu. Poruka benda o otporu i pobuni i danas odjekuje među slušaocima, a njihova muzika ostaje relevantna kao i uvek.
Wake Up(Probudi se) je snažna pesma s debi albuma Rage Against the Machine. Pesma ima neodoljiv uvod i snažan de la Rochin vokal, zajedno s snažnim ritmom i nezaboravnim gitarskim riffom. Stihovi su poziv na buđenje iz iluzija modernog društva i sagledavanje istine iza laži i propagande. Pesma je slavno korištena u filmu The Matrix, i postala je jedna od najlegendarnijih pesama benda.
Bullet in the Head(Metak u glavu) klasična je pesma Rage Against the Machine s njihovog istoimenog debi albuma. Pesma se sastoji od prepoznatljivog gitarskog riffa i udaranja bubnjeva, uz zapaljive tekstove Zacka de la Rocha. Pesma je oštra optužba protiv vlade i vojno-industrijskog kompleksa, te poziva slušaoce na otpor i borbu protiv ugnjetavanja.
Guerrilla Radio(Gerilski radio) je izvanredna pesma s četvrtog albuma Rage Against the Machine, The Battle of Los Angeles(Bitka za LA). Pesma ima zarazan gitarski riff i drastičan ritam, zajedno s de la Rochinim vokalom u stilu rapa. Stihovi su snažan poziv na oružje, pozivajući slušaoce na emitovanje uživo i direktno i borbu protiv sila ugnjetavanja i kontrole.
Ashes In The Fall(Pepeo u jesen) manje je poznata, ali jednako snažna pesma s albuma The Battle Of Los Angeles. To je brza, energična pesma koja predstavlja zaštitni znak Rage Against The Machine. Stihovi pesme govore o borbama radnika i važnosti radničkih pokreta u borbi za pravdu i jednakost. Uvodni stihovi pesme, Pepeo u jesen, policajci i Klan, kako znaš koji je koji, ako nose istu uniformu, postavljaju ton za oštru kritiku policijske brutalnosti i tajnog dogovora između snaga reda i belih dominacijskih grupa. Pesma takođe naglašava ulogu kapitalizma u održavanju ugnjetavanja i izrabljivanja, s stihovima poput s džepovima punih, kao pohlepnim svinjama. Refren, koji ponavlja izraz štrajk radničkim željezom, poziv je na akciju za radničko organizovanje i kolektivni otpor protiv sila ugnjetavanja.
Testify(Svedoči) je još jedna moćna pesma grupe Rage Against The Machine koja se bavi političkom korupcijom i zloupotrebom moći. Izdan 1999., glavni je singl s albuma The Battle Of Los Angeles. Pesma sadrži prepoznatljive gitarske riffove Toma Morella, pokretački ritam i intenzivno izvođenje pevača Zacka de la Rocha. Stihovi pesme Testify oštra su optužba protiv političkog sistema koji se optužuje da je namešten i kontrolisan od strane bogate elite. Refren pesme ponavlja frazu ko sada kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; ko sada kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost, sugerišući da oni na vlasti manipulišu povešću kako bi zadržali svoju kontrolu nad sadašnjošću i budućnošću. Pesma takođe poziva na otpor i revoluciju, pozivajući slušaoce da svedoče protiv statusa quo i bore se za bolji svet.
People Of The Sun(Ljudi sunca) snažna je i politički nabijena pesma Rage Against The Machine, objavljena 1996. na njihovom albumu Evil Empire. Pesma je oštra kritika iskorištavanja i ugnjetavanja domorodačkog stanovništva i obojenih ljudi kroz povest, posebno od strane evropskih kolonizatora. Stihovi pesme opisuju borbu domorodačkog stanovništva da zadrže svoju autonomiju i odupru se kolonizaciji, uz stihove poput dolazi ponovno, ovo je za ljude sunca. Pesma se takođe bavi borbom za pravdu i jednakost koja je u toku, s stihovima poput Da, poznajem svoje neprijatelje, oni su učitelji koji su me naučili da se borim protiv sebe. Muzički, People Of The Sun karakteriše prepoznatljiva pesma Toma Morella gitarskim riffovima i teškim bubnjanjem Brada Wilka, stvarajući visokoenergetski i agresivan zvuk koji odgovara poruci pesme. Refren, koji ponavlja frazu ljudi sunca, poklič je za otpor i solidarnost među svima onima koji su bili potlačeni kolonijalizmom i imperijalizmom. People Of The Sun je snažna i važna pesma koja naglašava tekuću borbu za pravdu i jednakost u svetu koji je još uvek pogođen sistemskim ugnjetavanjem i iskorištavanjem.
Sa strane zemljane ceste, stara olupina Chevyja
On the side of the dirt road, an old Chevy wreck
Popeo sam se kroz prozor, sjeo sam straga
I climbed through the window, I sat in the back
Skupio sam misli s glavom u rukama
I gathered my thoughts with my head in my hands
Moj najbliži rođak, moj popis zahtjeva
My next of kin, my list of demands
Klizio sam od sjene do sjene
I slipped from shadow to shadow
Vidio sam stvari koje ne bih trebao vidjeti
I saw things I should not see
Mjesec se uzdigao visoko nad vrtom
The moon rose high over the garden
Getsemanski vrt
The garden of Gethsemane
Znam za koga sam, a protiv koga
I know who I’m for and who I’m against
Zategao sam zastore, sagradio sam sebi ogradu
I pulled the shades tight, I built me a fence
Kopao sam tunel, tunel dubok i širok
I dug a tunnel, tunnel deep and wide
Sjedim na dnu i čekam noć
I sit at the bottom and wait for the night
Klizio sam od sjene do sjene
I slipped from shadow to shadow
Vidio sam stvari koje ne bih trebao vidjeti
I saw things I should not see
Mjesec se uzdigao visoko nad vrtom
The moon rose high over the garden
Getsemanski vrt
The garden of Gethsemane
Došlo je jutro, čista odjeća na liniji
Morning has come, clean clothes on the line
Neće biti sutra, ustajem i sijam
There’ll be no tomorrow, I rise and I shine
Ako progutaš novčić iz bunara želja
If you swallow the coin from the wishing well
Vaši će se snovi ostvariti u raju ili paklu
Your dreams will come true in heaven or hell
Klizio sam od sjene do sjene
I slipped from shadow to shadow
Vidio sam stvari koje ne bih trebao vidjeti
I saw things I should not see
Mjesec se uzdigao visoko nad vrtom
The moon rose high over the garden
Getsemanski vrt
The garden of Gethsemane
Uzmi me za ruku, idemo dolje
Take my hand, down we go
Uzmi me za ruku, ljubavi, idemo dolje
Take my hand, love, down we go
Uzmi me za ruku, idemo dolje
Take my hand, down we go
Uzmi me za ruku, ljubavi, idemo dolje
Take my hand, love, down we go
Najbolji citati Toma Morella:
Snaga reči je neporeciva; može oblikovati umove, promeniti živote i pomicati planine.
U ovom snažnom citatu Toma Morella on naglašava dubok uticaj koji reči mogu imati na pojedince i društvo u celini. Morello ističe neporecivu moć koja leži u rečima, naglašavajući njihovu sposobnost da oblikuju umove i perspektive. Reči poseduju jedinstvenu sposobnost izazivanja unapred stvorenih predrasuda, uticaja na mišljenja i izazivanja promena. Morello takođe tvrdi da reči mogu imati moć preobražaja života i pomicanja planina, sugerišući da se veštom upotrebom jezika mogu postići neverovatni podvizi. Bilo da se radi o inspirativnom govoru, lirici koja podstiče na razmišljanje ili dirljivom književnom delu, reči poseduju snagu koja se ne može zanemariti, sposobne mogu podstaći duboke društvene, kulturne i političke transformacije.
Muzika ima sposobnost ujediniti ljude iz svih društvenih slojeva i inspirisati ih da se bore za ono u šta veruju.
Ovaj Morellov citat predivno prikazuje ogromnu moć koju muzika ima u našem društvu. Univerzalnost muzike nadilazi jezik, rasu i kulturu, okuplja ljude i usađuje osećaj zajedničke svrhe. Ima neverovatnu moć rasplamsati strast, izazvati emocije i pokrenuti razgovore koji dotiču srž naših ljudskih iskustava. Kroz melodije, tekstove i ritmove, muzika postaje katalizator društvenih promena, podstičući pokrete koji teže pravdi, jednakosti i napretku. Čarobna suština muzike leži u njezinoj sposobnosti da nadahne pojedince da razbiju barijere, izraze svoja uverenja i udruže snage, stvarajući skladnu simfoniju jedinstva i osnaživanja.
U svetu punom nepravde, dužnost je umetnika koristiti svoje glasove i stvarati pesme koje izazivaju status quo.
Više od običnog muzičara, Morello je strastveni aktivista, koji koristi svoju platformu za rasvetljavanje gorućih društvenih pitanja. Ovaj njegov citat odražava uverenje da umetnici poseduju jedinstvenu moć progovoriti protiv nepravdi kojima svedoče i podstaći promenu. Kroz svoju umetnost, umetnici imaju sposobnost pojačati utišane glasove, pokrenuti razgovore i izazvati društvene norme, terajući nas da se suočimo s neugodnim istinama. Hrabro propitujući status quo, umetnici mogu podstaći promišljanje i delovanje, pridonoseći borbi za pošteniji i pravedniji svet.
Gitarske solaže nisu samo blještavi prikazi veštine, već smisleni izrazi emocija i prkosa.
Ovim citatom Tom Morello nam dočarava suštinu gitarskih solaža. Dok mnogi gitarske solo deonice mogu doživljavati kao puku demonstraciju tehničke virtuoznosti, Morello ističe njihov dublji značaj. On sugeriše da ti melodijski izlivi nisu samo prikazi veštine, već pre duboki oblik samoizražavanja nabijen sirovim emocijama i osećajem pobune. Kroz solo gitaru, umetnik može preneti svoje najintimnije misli i emocije, kanalizirajući svoju strast, bol i prkos u svaku notu. To je moćno sredstvo pomoću kojeg muzičari mogu osvojiti publiku i izazvati društvene norme. Morellove reči služe kao podsetnik da gitarske solaže imaju potencijal da budu puno više od puke predstave muziciranja; oni su kanal za duboku ljudsku povezanost i izraz nečijeg autentičnog jastva.
Nikada se ne smemo bojati govoriti protiv ugnjetavanja, čak i ako to znači ići protiv načela.
U ovom snažnom citatu Tom Morello naglašava neobičnu važnost neustrašivog suprotstavljanja ugnjetavanju, čak i ako to zahteva protivljenje društvenim normama i očekivanjima. Morellove reči služe kao poklič okupljanja, pozivajući pojedince da prepoznaju značaj svojih glasova u osporavanju nepravde i zagovaranju promena. Podseća nas da se istinski napredak ne postiže prilagođavanjem statusu quo, već skupljanjem hrabrosti da se javno progovori protiv ugnjetavanja, čak i kada se ono može činiti nepopularnim ili neugodnim. Morellova duboka poruka nadahnjuje nas da budemo hrabri i nepokolebljivi u potrazi za pravdom, nesputani nemilosrdnim pritiskom da se prilagodimo.
Svrha umetnosti je podstaći razmišljanje, rasplamsati strast i pomaknuti granice.
Ovaj dirljiv citat Toma Morella tačno opisuje suštinu i potencijal umetnosti u njezinim različitim oblicima. Umetnost nije samo estetski izraz, već moćan medij koji dovodi u pitanje društvene norme i podstiče introspekciju. Poseduje sposobnost podsticanja duboke kontemplacije postavljanjem pitanja, pružanjem alternativnih perspektiva i rešavanjem gorućih problema. Štaviše, umetnost ima snagu izazvati intenzivne emocije i rasplamsati žarku strast u pojedincima, podstičući ih na delovanje. Pomičući granice, umetnost se usuđuje izazvati konvencije, razbiti barijere i utirati put napretku i inovacijama. Utelovljuje duh pobune, nadahnjujući kreatore da neustrašivo istražuju neistražena područja i redefinišu granice ljudske mašte. Stoga umetnost postaje katalizator promena, podstičući društvo na propitivanje, duboko osećanje i nadilaženje granica koje ograničavaju, obogaćujući tako svet novim idejama, perspektivama i mogućnostima.
Muzika može biti moćan alat za društvenu promenu, a naša je odgovornost mudro ga koristiti.
Morello sažima transformativni potencijal muzike kao sredstva za pokretanje ključnih razgovora, izazivanje represivnih sistema i podsticanje kolektivne akcije. Kao umetnik koji se neustrašivo bavi društvenim i političkim pitanjima kroz svoje tekstove i naelektrisane gitarske rifove, Morello razume uticaj muzike na mase. On nadilazi područje puke zabave, naglašavajući moralnu dužnost koju umetnici imaju da iskoriste svoje kreativne izraze i komuniciraju vitalne poruke koje izazivaju nepravdu i promovišu jednakost. Prepoznajući unutrašnju sposobnost muzike da povezuje ljude, Morello nas podseća da umetnici snose veliku odgovornost da svoje umeće koriste kao snagu za pozitivne promene.
Važno je koristiti naše platforme za pojačavanje glasova marginalizovanih i potlačenih.
Morello naglašava važnost korištenja naših platformi za pojačavanje glasova onih koji su bili marginalizovani i potlačeni. U svetu u kojem i dalje postoje sistemske nejednakosti, ključno je priznati moć koju imaju pojedinci s uticajem i privilegijama. Morellove reči podsećaju nas na našu odgovornost da posuđujemo svoje glasove, resurse i platforme kako bismo podržali i uzdigli one koji su bili bez glasa predugo. Čineći to, ne samo da pridonosimo razbijanju opresivnih struktura, već takođe stvaramo sveobuhvatnije društvo u kojem se svačiji glas ceni i čuje.
Pravi umetnik je onaj koji se svojom umetnošću bori za pravdu i jednakost.
Ovaj Morellov citat sažima srž umetnika koji se ne zadovoljavaju pukom estetikom ili zabavnom vrednošću. Bilo kroz muziku, slikarstvo, pisanje ili bilo koji drugi medij, pravi umetnici koriste svoje kreativne izraze kako bi doveli u pitanje društvene norme, rasvetlili razne nepravde i podstakli razgovore koji mogu dovesti do trajne promene. Koristeći svoju umetnost kao platformu, mogu inspirisati druge da se pridruže borbi, izazovu ugnjetavanje i teže pravednijem i ravnopravnijem svetu. Morellov citat služi kao poziv na akciju, prepoznajući snagu umetničkog izražavanja i njegovu sposobnost da donese smislenu društvenu transformaciju.
Nemojte se bojati izazvati autoritet i dovesti u pitanje status quo.
U svetu kojim često dominiraju konformizam i neupitni autoritet, citat Toma Morella podstiče pojedince da prigrle svoj glas i neustrašivo izazovu status quo. Podsećajući nas da se ne bojimo autoriteta, on nas nadahnjuje da preispitujemo njegove odluke i motive. Morellove reči naglašavaju važnost kritičkog mišljenja, naglašavajući da napredak i pozitivne promene često proizlaze iz pojedinaca koji se usude osporiti norme i dovesti u pitanje uspostavljeni poredak. Prihvatajući ovaj način razmišljanja, u mogućnosti smo suprotstaviti se represivnim sistemima koji ometaju rast i dosegnuti nove visine ličnog i društvenog razvoja.
Najveći umetnici su oni koji se ne boje rizikovati i pomerati granice kreativnosti.
Ove reči Toma Morella sažimaju suštinu umetničke briljantnosti i inovativnosti. Morellov osećaj naglašava da prava veličina ne leži samo u tehničkoj virtuoznosti, već i u odvažnosti da se izazovu konvencije i odvaže na neistražena područja. Odvajanje od zona udobnosti umetnosti i prihvatanje nepoznatog zahteva ogromnu hrabrost i spremnost na neuspeh. Upravo kroz tu spremnost na preuzimanje rizika umetnici mogu otključati nove dimenzije kreativnosti, redefinisati utvrđene norme i ostaviti neizbrisiv trag na svom zanatu. Pomičući granice, umetnici nude sveže perspektive, provociraju razmišljanje i inspirišu druge da preispitaju status quo. Oni postaju pioniri, utirući put novim umetničkim vizijama i pomičući granice ljudske kreativnosti sve dalje.
Svaka pesma ima moć okupiti ljude i stvoriti osećaj zajedništva.
Ovaj citat na predivan način dočarava suštinu i magiju muzike. Bez obzira na žanr ili jezik, pesme imaju duboku sposobnost da nadiđu granice i ujedine pojedince iz svih društvenih slojeva. Melodije, tekstovi i ritmovi isprepliću se s našim dušama, izazivajući emocije koje nas povezuju na dubokom, emocionalnom nivou. Bilo da pevamo na prepunom koncertu ili se privatno prepuštamo utehi slušalica, postajemo deo većeg kolektivnog iskustva. Muzika ruši barijere, podstiče empatiju, razumevanje i zajednički osećaj pripadnosti. Ujedinjuje različite zajednice, podstiče dijalog i pokreće pokrete za društvenu promenu. Morellove promišljene reči podsećaju nas na ogromnu moć muzike i njezinu izvanrednu sposobnost da neguje osećaj zajedništva među čovečanstvom.
Gitara nije samo instrument; ona je oružje promene.
Morellov kultni citat odražava moć i uticaj koji muzika može imati na društvo. Kao gitarista renomiranog rock benda Rage Against the Machine, Morello je shvatio da muzika ima sposobnost nadići puku zabavu i postati katalizator društvene i političke revolucije. Sa svojim naelektrisanim gitarskim riffovima i politički nabijenim tekstovima, Morello je svoju muziku koristio kao alat za nadahnuće, ujedinjenje i izazivanje statusa quo. Opisujući gitaru kao oružje, Morello naglašava njen potencijal da ometa, rasplamsa strast i podstakne promenu. Svojim inovativnim stilom sviranja i otvorenim aktivizmom, Morello nas podseća na transformativnu moć koju gitara i muzika u celini mogu posedovati.
Umetnost ima sposobnost stvoriti dijalog i zbližiti ljude na načine na koje sama politika ne može.
Tom Morello ističe jedinstvenu moć umetnosti u podsticanju povezanosti i omogućavanju smislenih razgovora među pojedincima. Kroz različite oblike umetnosti, bilo da se radi o muzici, slikama ili književnosti, ljudi iz različitih sredina i perspektiva mogu pronaći zajedničku osnovu za dijalog. Za razliku od politike, koja često može izazvati podele i vođena različitim mišljenjima i programima, umetnost nadilazi te barijere dodirujući zajedničke emocije i iskustva. Baveći se univerzalnim temama i istražujući složenost ljudskog stanja, umetnost ima izvanrednu sposobnost ujedinjavanja pojedinaca i premošćivanja jazova, utirući put većem razumevanju, empatiji i saradnji u društvu.
Muzika je univerzalni jezik koji može premostiti kulturne podele i nadići granice.
Ova snažna izjava sažima suštinu muzike kao izvanredne sile koja je sposobna okupiti ljude, bez obzira na njihovu pozadinu, uverenja ili poreklo. Muzika tka tapiseriju emocija, priča i iskustava koja odjekuju među pojedincima iz svih krajeva sveta. Poseduje neuporedivu sposobnost nadilaženja jezičkih barijera, kulturnih granica i političkih podela, što joj omogućava stvaranje osećaja jedinstva i razumevanja među različitim zajednicama. Od ritma bubnjeva do melodičnih nota simfonije, muzika poseduje duboku sposobnost povezivanja ljudi na dubokoj, iskonskom nivou, pokazujući našu zajedničku ljudskost i podsećajući nas na zajedničke niti koje nas sve povezuju. Bilo kroz bogate harmonije gospela ili zarazne taktove salsa benda, muzika služi kao zajedničko tlo gde pojedinci mogu pronaći utehu, isceljenje i povezanost, podsećajući nas da smo usred naših percipiranih razlika, svi deo iste globalne zajednice.
Kroz kreativnost i umetnost možemo pronaći nadu i inspiraciju za suočavanje s izazovima sveta.
Tom Morello sažima transformativnu moć kreativnosti i umetnosti u našim životima. Sugeriše da upravo kroz umetničko izražavanje možemo otkriti nadu i pronaći inspiraciju za suočavanje s mnoštvom izazova koji nam se svakodnevno nameću. U svetu zaraženom neizvesnošću, nepravdom i teškoćama, kreativnost deluje kao svetlo vodilja, podstičući nas da razmišljamo izvan granica konvencije, istražujemo nove ideje i izazivamo status quo. Kroz umetnost možemo rasvetliti društvena pitanja, izraziti svoje najdublje emocije i zamisliti bolju budućnost. Upravo u tim trenucima kreativnog žara ne samo da pronalazimo utehu, već takođe postajemo osnaženi da se direktno suočimo sa svetom, naoružani otpornošću, domišljatošću i hrabrošću potrebnom za postizanje pozitivne promene.
Najbolje pesme su one koje vas teraju da razmišljate, osećate i preispitujete sve.
Snaga sjajne pesme ne leži samo u njenoj sposobnosti da izazove sirove emocije, već i u njenoj sposobnosti da izazove naše misli i uverenja. Takve pesme imaju jedinstvenu sposobnost da nas prebace na mesto gde vršimo introspekciju, ispitujemo svoje temeljne vrednosti i preispitujemo svet oko sebe. Služe kao svetlo vodilja, pale vatru u nama, nadahnjuju nas da vidimo dalje od površine i pomnije pogledamo zamršenost života. Bilo kroz tekstove koji podstiču na razmišljanje ili zadivljujuće melodije, najbolje pesme su one koje nas diraju u dušu, teraju nas da preispitamo svoje postojanje i na kraju ostavljaju neizbrisiv trag na našem životnom putovanju.
Muzika ima moć dati glas onima bez glasa i osnažiti marginalizovane.
Muzika ima jedinstvenu sposobnost da nadiđe granice i poveže ljude na dubokom emocionalnom nivou, pružajući utehu, solidarnost i platformu za izražavanje. Kroz svoje melodije, tekstove i ritmove, muzika postaje snažan kanal za prenošenje priča, borbi i trijumfa marginalizovanih zajednica. Služi kao poklič okupljanja, sredstvo otpora i izvor osnaživanja, omogućujući da se bezglasni čuju i da se njihove priče dele. Bez obzira na nečije poreklo ili okolnosti, muzika ujedinjuje i pojačava, generišući osećaj pripadnosti i snage koji može ohrabriti pojedince da izazovu sistemske nepravde i utiču na trajne promene. Citat Toma Morella osvetljava neukrotivu moć muzike da uzdigne, nadahne i osnaži one koji su bili marginalizovani, osiguravajući da se njihov glas čuje i slavi.
Borba za pravdu je duga i teška, ali muzika može pružiti gorivo za nastavak borbe.
U svojoj dirljivoj izjavi, Tom Morello sažima mukotrpan put prema postizanju pravde i moć koju muzika ima u održavanju naše borbe. Borba za pravdu često je dugotrajna, zahtevajući ogromnu otpornost i odlučnost. To je put pun prepreka koje lako pokvare duh. Međutim, Morello sugeriše da muzika može delovati kao katalizator, ulivajući nam energiju i motivaciju potrebnu da istrajemo. Muzika ima neuporedivu sposobnost izazivanja sirovih emocija, inspirisanja jedinstva i rasplamsavanja strasti u pojedincima. Služi kao utočište, pružajući utehu u vremenima očaja i platformu za pojačavanje glasova marginalizovanih. Morellov citat sažima ključnu ulogu koju muzika ima u osnaživanju pojedinaca i zajednica da nastave svoju potragu za pravdom, čak i uprkos nevoljama.
Umetnost ima sposobnost lečiti, tešiti i zbližavati ljude u vremenima tame.
U vremenima tame, bilo da se radi o ličnim borbama ili kolektivnim teškoćama, umetnost ima neverovatnu sposobnost zalečiti rane, utešiti slomljena srca i ujediniti ljude. Umetnički izraz, bilo kroz muziku, slikarstvo, književnost ili druge medije, može ponuditi utehu, pružajući preko potreban beg od surovosti stvarnosti. Donosi osećaj jedinstva, dopuštajući pojedincima iz različitih sredina da se okupe, podele svoja iskustva i pronađu zajednički predah usred tame. Na taj način, umetnost služi kao svetionik, podseća nas na našu zajedničku ljudskost i nudi nadu čak i u najtužnijim vremenima.
by Dragan Uzelac, april 2024.
