Piše: Jakob Augstein
Svetsko prvenstvo u fudbalu postaje uznemirijući događaj. Negde između policajaca iz Ria i milionera iz FIFA, pre nego što su utakmice uopšte počele, izgubljena je radost igre. Koliko povređenih demonstranata za svaki početni udarac? Koliko mita za svaki gol? Međunarodni fudbal je talac ljudi poput Seppa Blattera, Franza Beckenbauera i Michela Platinija. Moramo da ga oslobodimo. U protivnom će novac uništiti fubal, kao što je doping to učinio sa biciklizmom.
Šef FIFA Sepp Blatter je u decembru pozvao na minut ćutanja povodom smrti Nelsona Mandele, da bi odmah nastavio da govori. E to je bilo neprijatno. Od tada znamo da Blatterova minuta traje tačno 11 sekundi. Odavno smo upoznati sa svim problemima u Blatterovom univerzumu. „FIFA nas asocira na korupciju i mito“, kaže predsednik holandskog fudbalskog saveza.
Ovo saznanje je došlo prekasno. Možda su FIFA i fudbalski svet nepovratno uništeni. Čak i po veoma niskim standardima ovog sporta, postoji ozbiljna sumnja u dodelu organizacije svetskih prvenstava 2018. Rusiji i 2022. Kataru. Čija je ideja da se fudbal igra preko leta u pustinji? I da li Franz Beckenbauer zaista toliko loše govori engleski da istražiteljima nije mogao da pruži baš nikakve informacije o korupciji? Stiče se utisak da svetom međunarodnog fudbala vlada zakon državnika Agrippusa Virusa iz Asterixa i Obelixa: „Pre nego što Rim uvede red, ja ću biti već daleko! Veoma daleko i veoma bogat!“
Tamo gde se okreću velike pare, sve je moguće. Fudbal je novac. Još dok je bio predsednik Nemačke, Christian Wolff je podržao kandidaturu Katara, uz obrazloženje da će nemačke kompanije dobiti unosne poslove. Jedna katarska kompanija kupila je jedan francuski fudbalski klub ubrzo posle sastanka između katarskog premijera i tadašnjeg francuskog predsednika Nicolasa Sarkozyja i nakon što je već donesena odluka u korist Katara.
Gde završava politika, a počinje korupcija? Onda ne treba da nas čudi kada Franz Beckenbauer, nosilac „Fifinog ordena časti“, samouvereno izjavi: „Kada je reč o korupciji, ja sam pogrešan sagovornik.“
„Levičarski fudbal u stilu Césara Luisa Menottija“, o kome sanja evropski političar Daniel Cohn-Bendit, fudbal oslobođen „terora sistema“ i „diktature taktike“, postoji samo u sećanju starijih ljubitelja ove igre.
Danas neoliberalni kapitalizam zloupotrebljava navijačku strast. Korupcija, razaranje životne sredine, represija. Svaki televizijski gledalac snosi deo odgovornosti kada se čitava naselja sravne sa zemljom za potrebe izgradnje stadiona, kada radnike tretiraju kao robove, kada se brutalno guše protesti i hapse aktivisti.
Veliki sportski događaji su postali džinovske novčane pumpe u amoralnoj termodinamici razuzdanog globalnog kapitalizma. Zapadni novac u zemlji domaćina obezbeđuje institucionalnu pomoć za stvaranje mreže podmitljive birokratije, korumpiranih kompanija i organizovanog kriminala, a onda se taj novac vraća u zemlje porekla kroz građevinske projekte i potrošačku robu. U međuvremenu se nekoliko ljudi veoma obogati, dok mnogi gube svoja prava, a neki i živote. Međunardni sport je prljav posao.
Koncerni koji na tome zarađuju veliki novac snose veliku odgovornost. Ukoliko očekujete dolazak etičko-samoisceljujućih sila slobodnog tržišta u ovu oblast, dugo ćete se načekati. Sony, jedan od najvećih sponzora, zahtevao je „primerenu istragu“ navodne korupcije u katarskom slučaju. Posle toliko godina Blatter-ekonomije! Kompanija za kreditne kartice Visa, još jedan veliki sponzor, saopštava da veoma pažljivo prati ponašanje FIFA.
Podsetnik: kada je Wikileaks 2011. razotkrio američke zločine u Iraku i Avganistanu, Visa je reagovala iznenađujuće brzo – blokiravši sve račune Wikileaksa.
„Ordem e progresso”, ispisano je na brazilskoj zastavi. Red i napredak. Čist pozitivizam. Možda bi svetsko prvenstvo trebalo da se svake godine održava u Danskoj i bez učešća sponzora. Druga mogućnost je da ukinemo ove igre.
Spiegel, 12.06.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 14.06.2014.
