Sa istom energijom
divim se
Česlavu Milošu i Gertrudi Stein
kad se upustim u čitanje,
sa potrebom
da me zagreju nečije reči.
I kad usred šume,
sa svih strana okružen drvećem
stojim na jednom panju
i vidim
da mi se tako dopada i
prirodno, kažem: zašto
ne bih svakog dana dolazio na ovo mesto?
A u tu šumu, tada,
ušetao sam s namerom da pišam,
uz neko stablo i pitao se:
šta u stvari čoveka greje?
Srđan Valjarević
