Na primer, na svakom radiju, na svakom TV ekranu, u svakom filmu, u svakim novinama, magazinima, oni stalno oglašavaju određene stvari – “Toaletni sapun Lux”. Vi mislite da to ne utiče na vas, ali svakog dana slušate: “Lux, toaletni sapun; lux, toaletni sapun; lux, toaletni sapun.” To je pojanje. Tokom noći, na ulici neonska svetla oglašavaju “lux, toaletni sapun.” Sada su otkrili da je svetlucanje svetlosti mnogo upečatljivije. Neprekidno se nastavlja s tim, pali se i gasi; onda to ostavlja još veći utisak, jer opet morate čitati: “Lux, toaletni sapun.” Onda se svetlost nastavlja, dolazi ponovo, pa opet morate čitati: “Lux, toaletni sapun.”
Vi pevate Aum. To sve dublje ulazi u vašu podsvest. Mislite da niste uznemireni ni zabrinuti, mislite da niste obmanuti od ovih ljudi – sve ove lepe nage žene koje stoje pored toaletnog lux sapuna i govore: “Zašto sam ja lepa? Zašto je moje lice lepo? Zbog toaletnog sapuna Lux.” Vi mislite da niste, ali ste dirnuti time. Iznenada, jednog dana odete u prodavnicu, odete da kupujete, i tražite toaletni sapun. Prodavac pita: “Koji sapun?” Onda iznenada iz vas izbije: “Toaletni sapun lux.”
Vas su hipnotisali biznismeni, politički lideri, učitelji, sveštenici, jer svako je nešto investirao u vama ako ste hipnotisani. Onda možete biti korišćeni. Političari stalno govore: “Ova zemlja je vaša majka, a ako je majka zemlja u nevolji, idite u rat; postanite mučenici.”
Kakva besmislica. Cela Zemlja je vaša majka. Da li je zemlja podeljena na Indiju, Pakistan, Nemačku, Englesku, ili je jedna? Ali političari neprekidno kuju vaš um da je samo ovaj deo zemlje vaša majka; morate da je spasete. Čak i ako izgubite život, to je vrlo dobro. I oni nastavljaju sa obožavanjem zemlje, nacionalizmom, patriotizmom – svim besmislenim izrazima, jer ako vas neprekidno obasipaju time, vi postajete hipnotisani. Onda možete žrtvovati sebe.
Vi žrtvujete svoj život u hipnotisanom stanju zbog slogana, parola. Zastava, iako običan komad platna, postaje važna kroz hipnozu. Ovo je “naša nacionalna zastava” – milioni mogu umreti za nju. Ako ima bića na drugim planetama i pogledaju ponekad zemlju, misliće:
“Ovi ljudi su jednostavno ludi.” Zbog platna – zbog jedne krpe – jer su uvredili “našu zastavu”, a to se ne može tolerisati…
Religije stalno propovedaju: vi ste hrišćanin, hindu, musliman, ovo i ono, i one čine da osećate da ste hrišćanin, a onda ste u krstaškom ratu: “Ubijte druge koji nisu hrišćani. To je vaša dužnost.” Uče vas takvim apsurdnim stvarima, ali vi još verujete, jer oni vam stalno to govore. Adolf Hitler kaže u svojoj autobiografiji “Moja borba” da ako neprekidno ponavljate laž ona postaje istina. A on zna. Niko ne zna tako dobro kao on jer je to ponavljao sam I stvorio čudo.
Pramad znači stanje hipnoze, manipulisano, pospano kretanje. Onda nemar nužno dolazi jer vi niste svoji. Onda činite sve bez ikakve brige. Krećete se i grešite. U odnosima sa stvarima, sa ljudima, stalno se saplićete i grešite, ne idete nikuda, vi ste kao pijanica.
Međutim, i svi drugi su kao vi, tako da nemate mogućnosti da osetite da ste pijanica.
Budite pažljivi. Kako će vam Aum pomoći da budete pažljivi? Odbaciće hipnozu.
Zapravo, ako vi jednostavno pevate Aum bez meditiranja, to će takođe postati hipnoza: to je razlika između običnog pevanja mantre i Patanjđalijevog načina. Pevajte je i ostanite svesni.
Ako pevate Aum i ostanete svesni, ovaj Aum i njegovo pevanje će postati sila koja uklanja hipnotisanost. Uništiće sve hipnoze koje postoje oko vas, i stvorene su u vama od strane društva, manipulatora, političara. To će biti oduzimanje hipnotisanosti.
Neko je u Americi pitao Vivekanandu: “Kakva je razlika između obične hipnoze i vašeg pojanja Aum-a?” On je rekao: “Pevanje Aum-a je uklanjanje hipnotisanosti; to je kretanje u suprotnom pravcu.” Proces izgleda da je isti, ali je kretanje suprotno. Kako postaje obrnuto? Ako meditirate takođe, onda ubrzo postajete tako smireni i svesni, tako pažljivi, da vas niko ne može hipnotisati. Sada ste izvan dohvata sveštenika i političara – niste više njihov zatvorenik. Sada ste po prvi put individua, a onda postajete pažljivi. Onda se krećete s pažnjom, svaki korak činite pažljivo, jer oko vas su milioni zamki.
“Lenjost” – alasya; u vama ima mnogo akumulirane lenjosti. Ona dolazi iz određenog razloga – jer vi ne vidite svrhu u činjenju ičega. Ako i radite, ništa ne postižete. Ako ne radite, ništa se ne gubi. Onda se lenjost nastanjuje u srcu. Lenjost jednostavno označava da ste izgubili žudnju za životom.
Deca nisu lenja. Ona kipte energijom. Morate ih prisiliti da odu na spavanje; morate ih prinuditi da budu tiha; morate ih prisiliti da sednu na nekoliko minuta kako bi se opustila. Ona nisu napeta; to je vaša ideja. Deca su puna energije – tako nežna bića s toliko mnogo energije.
Odakle ta energija dolazi? Oni još nisu frustrirani. Ne znaju da se u ovom životu, šta god činili, ništa ne postiže. Oni su nesvesni, neobavešteni – blaženo nesvesni; zbog toga su s tako mnogo energije.
Vi ste radili mnoge stvari i ništa niste postigli – lenjost se uselila. To je kao prašina
koja se nastanjuje u vama – od svih neuspeha, frustracija, svaki san postaje mrzak, gorak. To se naseljava. Onda vi postajete lenji. Ujutru mislite: “Zašto da ustajem? Zbog čega?” Nema odgovora. Morate ustati jer hleb nekako treba da se zaradi. Imate ženu, imate decu i uhvaćeni ste u klopku. Odlazite nekako na posao, vraćate se nekako natrag. Nema zadovoljstva. Vučete se, niste srećni radeći bilo šta.
Kako će pomoći pojanje Aum-a i meditiranje na njemu? To pomaže – sigurno pomaže, jer kada prvi put pevate Aum, posmatrate i meditirate, prvi napor u vašem životu izgleda da donosi ispunjenje. Osećate se tako srećni pojući Aum, osećate se blaženo, to je prvi napor koji je uspeo.
Sada se budi novi polet. Prašina je odbačena. Nova hrabrost, novo poverenje se postiže. Sada mislite da možete uraditi nešto, takođe možete postići nešto. Nije sve neuspeh.
Možda je spoljašnje putovanje neuspešno, ali unutrašnje putovanje nije neuspešno. Čak i prvi korak donosi tako mnogo cvetova. Sada se javlja nada, poverenje se opet nastanjuje. Vi ste opet dete – iz unutrašnjeg sveta… novo rođenje. Ponovo se možete smejati, trčati, igrati.
Ponovo ste rođeni.
To je ono što hindusi nazivaju drugim rođenjem. To je sledeće rođenje, drugo rođenje.
Prvo rođenje je bilo u spoljašnjem svetu. Ono se pokazalo neuspešnim; zbog toga se osećate tako letargično. Vremenom kada bude u četrdesetoj, čovek počinje da misli o smrti – kako da umre, kako da bude dokrajčen.
Ako ljudi ne počine samoubistvo, ne znači da su srećni. To je stoga što ne vide nikakvu nadu čak ni u smrti. Čak i smrt izgleda beznadežno. Nije da ne izvršavaju samoubistvo zato što vole život – ne, oni su tako frustrirani da znaju da čak ni smrt neće dati ništa. Stoga zašto nepotrebno počiniti samoubistvo? Zašto praviti nevolju? Stoga neka idu dalje stvari kakve jesu.
“Senzualnost”: Zašto se osećate senzualno, seksualno? Osećate se seksualno jer akumulirate energiju, neiskorišćenu energiju, a ne znate šta da radite s njom. Stoga, prirodno, ona se akumulira u prvom centru, u seksu. A vi ne znate nijedan drugi centar, ne znate kako ona može da teče naviše.
To je kao da dobijete avion, ali ne znate šta je to, tako da ga istražujete, a onda mislite: “Ima točkove, dakle mora da je neka vrsta vozila.” Onda upregnete konje u njega i koristite ga kao zaprežna kola. On se i tako može iskoristiti. Onda jednog dana, slučajno, otkrijete da konji nisu potrebni. On u sebi ima nekakav motor, pa ga možete koristiti kao motorno vozilo. Onda ga istražujete sve dublje i ozbiljnije. Zatim se zapitate čemu ova krila? I jednog dana ga koristite kao što bi trebalo da se koristi – kao avion.
Kada se krećete unutar sebe, otkrivate mnoge stvari. Ali ako se ne krećete, tada postoji samo seksualnost. Vi sakupite energiju, šta onda da radite s njom? Ne znate ništa o tome da možete poleteti naviše. Postajete volovska zaprega: seks je ponašati se kao volovska zaprega.
Osho
