Usnih da sam berberin.
„Napiši nešto za jasan pogled“ veli mi Šabo.
Napisaću nešto. Jasan pogled je nenadjebiva kategorija.
Tiho i sporo sviće nad Sijera Madrom, neđe iznad Kuča ili Bratonožića. Obećava nam se duga, spora subota, sparna i znojava kao erotika u međunožju Almodovarovih glavnih junakinja.
Nepokretan, na natkasni do kreveta, leži radio. Podešen na RCG čeka ponedjeljak. Ponedjeljkom u 8 raspjeva semali, šatro srebrni, simpatični, nenormalni radio. Često ga pogledam i nasmijem mu se. Divno je imati tako tihu, običnu stvar, koja ne traži mnogo od tebe.
Neka žena u dnevnoj sobi čudnom dikcijom govori kako je pak divno imati Vendoksin kapi. Kaže da ima pedesetpet godina, i još nešto. Svima nam preporučuje Vendoksin kapi.
Hop! Odjednom drugi glas. Poznat. Vujica Lazović. Govori kako je „ ovo najvisočija kineska delegacija u posjeti Crnoj Gori..“ Jasan pogled, iz njegove perspektive. Nekada simpatični čovjek i drag profesor.
Odlazim na terasu na krovu. Rastežem ruke toliko da desnom dodirnem Štirovnik a lijevom Kom Kučki. Zijevam ko akrep. Oči mi zasuziše. Neko je, skoro, govorio o toj dvojnosti: Lovćen i Kom. Ne sjećam se ko. Previše tih talk show intervjua, živa istina s očima u oči načisto da poludiš.
Ne dam se!
Idemo dalje!
U kupatilu je sve blještavo sjajno i odvratno kozmetički mirisno. Eh, đe je stari dobri betonski blok – peraći sapun, šampon od koprive, Kosili..? U lavabou ujedno mijem lice i perem kosu. Tako mi je lakše, teško je samo lice namazati gelom. Linijom manjeg otpora svako jutro operem i kosu. Gredom. Čist i blještav način održavanja hronične upale čeonog sinusa lijevog. Nekome nikada ne treba onaj kamenčić u cipeli.
Majstorski rofitam dva jaja. Za one koji ne vole doručak, dva rofitana jaja su najbrži način da se spriječi posljedična griža savjesti pri ispijanju dojč(wau!) kafe na prazan želudac.
Prisjećam se događaja s posla od juče. Naprasno prskavam. U sebi.
Da se izađe. Subotom izjutra je više razloga za to. Dan je neradan, Vijesti i Politika imaju dodatak, varakanje s kladionicom i tentanje s kakvim drugarom, ako ga bude.
Aerodromska ulica vjerovatno liči na prilaz Alma Ati. Kažem vjerovatno jer nikada nijesam bio u Kazahstanu pa ne mogu da tvrdim da je ta sličnost neki jasan pogled. Zaobilazim baštu prve kafane. Tu radi žena očigledno hercegovačkih korijena i otvorenih namjera da ruši sve pred sobom. Do Vlade. Uši bi mi o’pale danas da je slušam.
Idem u drugu kafanu.
Ništa nova. Vijesti nešto šarnu, Brković Mugošu jasnim pogledom prokazuje, Politika me još jednom grubo podsjeti na realnost:
“Prema podacima nacionalnih statističkih zavoda u januaru 2012. godine robni izvoz Slovenije vredeo je 1.563 miliona evra (+2,9%), Hrvatske 662 miliona evra (+2,6%), Srbije je vredeo 552 miliona (1,9%), BiH 286 miliona (9,5%), Makedonije 186 (-15,1%) i Crne Gore 27 miliona (-27,1%).”
Jasan pogled kukala nam majka!
Odigram tiket, dva, uplatim, vratim se doma.
12.45 h
Čega god se u kuću dovatim Niveom je već dovaćeno. Upaljač klizi iz ruke k’o lipljan s mušice. Neki su pošli u Budvu jutros po jasniji pogled a ja sam tu, bez neta.
Napišem par redova pa malo čitam priče Miroslava Jablana. Mnogo me vesele te priče. Provjeravam vidi li me neko s druge strane prozora kad se smijem. Čudno je ođe kad se ljudi sami sa sobom smiju.
15.20 Idem da gledam Mladost- Budućnost.
16.10 Opet sam kući. To je takav fudbal da posle dva’es minuta jasnog pogleda na tekmu počinju da ti padaju na pamet vodene boje.
Izašla je kombinacija za najveću premiju na lutriji ikada. Neđe u Americi. Opet te kazahstanske asocijacije niotkud.
“Ima nešto u pisanju što privlači prevarante” Č. Bukovski
Rudar-Dečić 1:0
Vrijeme za famotidin 10 mg.
Uzimam “U zadnji čas” Igora Mandića i idem u sobu..
Jasan pogled, svuda oko nas!
Dvadeset godina ranije se budim u kasnomartovsko predvečerje. Pored jastuka je kutija od cipela. Smijem se, sanjao sam da me šišaju.
Otvaram kutiju, pomiluje me miris Simod patika. Preklop na lijepljenje.
Majka lagano odškrinu vrata sobe.
Osmjehuje se.
Jedan Komentar