ona dole peva, svira na
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je;
ponekad malo poludim i
okrutan sam prema njoj.
teška je četrdeset pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.
ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio vešt
u izvinjavanju.
čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
a ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.
Iz zbirke: Dangling in the Tournefortia (1981)
Prevod: Flavio Rigonat
