Tako je tiho, da čujemo
pesmicu zapevanu juče:
„Ti
kreni planinom, a ja dolinom…”
Iako čujemo – ne verujemo.
Naš osmeh nije maska tuge,
a dobrota odricanje.
Čak i
više nego što zaslužuju
žalimo nezaljubljene.
Tako smo začuđeni sobom,
da nas više ništa začuditi ne
može?
Ni duga noću.
Ni leptir na snegu.
A kada usnimo,
u snu rastanak vidimo.
Ali, to je dobar
san,
ali, to je dobar san,
jer se iz njega budimo.
Vislava Šimborska
*S poljskog preveli Petar Vujičić i Biserka Rajčić
