Prijatelj mog prijatelja skupljao je zrnca peska. Njegova zbirka se sastojala od oko šest stotina zrnaca peska, raspoređenih u posebno pravljenim kutijama. Mnoge od tih kutija delovale su prazno, kao da u
njima nema ničega, ali kada bi se u njih zavirilo kroz lupu, video bi se velelepan svet peska u kojem je svako zrnce bilo potpuno drugačije od ostalih. Prijatelj mog prijatelja mogao je satima da priča o svojoj zbirci, pogotovo o božanski belim zrncima koja je doneo sa putovanja po južnim morima, kao i o slanim zrncima sa obale Mrtvog mora. Najdraža mu je, uvek je govorio, bila kutija sa zrncima peska u boji – od sedefastih i svetloplavih do crvenih i crnih – ali, za razliku od ostalih, za njih nije hteo da kaže odakle potiču.
David Albahari
