Vesela nauka (2)
»Šala, lukavstvo i osveta”
Predigra u nemačkim rimama
Prepev Vito Marković.
1.
P o z i v
Uzmite moju hranu, jedači,
Sutra će vam prijat bolje,
A već prekosutra dobro!
Hoćete li tad još više
Mojih sedam starih stvari
Usedmostručiće mi novu hrabrost.
2.
M o j a s r e ć a
Kada sam traženja trudan postajao.
Naučih se nalaženju.
Otkad me je vetar pobijao,
Na sve vetrove jedra mi se penju.
3.
O d v a ž a n
Kopaj duboko tamo gde stojiš!
Dole je izvora rad!
Neka se mračnjaka povik ori:
»Tamo je stalno — ad!«
4.
D i j a l o g
- Bejah li bolan? Da li sam zdrav?
I ko moj lekar bese pravi?
Kako sve to zaboravih: - Tek sada mislim da si zdrav,
Jer zdrav je ko zaboravi.
5.
P u n i m a v r l i n e
I našim vrlinama treba noge lako da se dižu,
Kao Homerovi stihovi moraju da dođu i dalje
da idu!
6.
S v e t s k a m u d r o s t
Ne zadržavaj kret!
Ne kroči previsoko!
Sa poluvisine svet
Najlepše gleda ti oko.
7.
V a d e m e c u m — v a d e t e c u m*
Moj jezik i govor te tak’o,
Slediš me, pratiš me tako?
Ti verno pratiš sebe samo:
Tako me slediš —Lagano! Lagano!
- Lat. —pođi sa mnom —pođi sa sobom! prim.prev.’.
8.
Kod t r e ć e g s k i d a n j a s v l a k a
Već mi se krivi i prska koža,
Već novom težnjom vrije,
Koliko zemlja variti može
Za zemlju u meni zmije.
Već puzim između trave i stene,
Gladan na krivom putu smeten,
Da jedem ono što stalno jedem,
Tu zmijsku hranu, zemljo tebe!
9.
M o j e r u ž e
Da! Moja sreća teži da usreći,
Ta svaka sreća želi da usreći!
Morate se sviti i skriti lica
Između stene i trnovih živica,
Često lizati svoje prstiće!
Jer peckanje prija baš mojoj sreći,
Jer zlobe gode baš mojoj sreći!
Da li ćete se mojih ruža odreći?
10.
P r e z i r a č
Mnogo šta puštam da se valja, pada,
I preziračem nazivate me stoga.
Iz prepunih kupa ko tu pije sada?
Pustite mnogo šta da se valja, pada,
Gore na vina ne mislite, mnoga.
11
P o s l o v i c a k a ž e
Oštro i blago, grubo i što sija,
Prisno i retko, prljavo i čisto.
Luda i mudraca sastanak taj:
Sve sam to i hoću da budem, znaj,
Ujedno golub, svinja i zmija!
12.
J e d n o m p r i j a t e l j u s v e t l o s t i
Ne želiš li da zamoriš čula i oči,
I za suncem u senci brzo kroči.
13.
Za p l e s a č e
Gladak led
Je raja svet
Onom ko dobro plesati sme.
14
V a l j a n i
Bolje iz čitave šume neprijateljstvo,
Nego presovano prijateljstvo.
15.
R đ a
I rđa je potrebna: oštrina nije dosta!
Inače stalno kažu za te: »On premlad osta!«
16.
N a v i š e
»Na breg da se popnem, ti mi reci kako?«
»Kroči samo gore, ne misleći na to!«
17.
I z r e k a s i l n i k a
Tog stalnog kukanja okani se žalnog!
Uzimaj, molim te, uzimaj stalno!
18.
U s k e d u š e
Uske duše mrske su mi to:
Tu nema ničeg dobrog, skoro ničeg zlog.
19.
N e v o l j n i z a v o d n i k
Izbaci za zabavu reč praznu k’o pena
Nasumce —a ipak zbog toga pade žena.
20.
Za r a z m a t r a n j e
Dvostruku bol lakše je podnositi,
Nego jednu bol: hoćeš li je nositi?
21.
P r o t i v o h o l o s t i
Ne pravi se važan, jer ubod samo mali
Učinit će da prsneš i da se svališ.
Fridrih Niče
Nastaviće se
